TREĆE U CIKLUSU PREDAVANjA FORMULE VASPITANjA
PAMETNI RODITELjI
U okviru ciklusa predavanja “Formule vaspitanja“, u Dvorani Vinaver u Anesku, održano je treće predavanje Na temu “Mame i tate: Deset stvari koje rade pametni roditelji“, govorila je psiholog Katarina Jovanović.
- Prva stvar je da pametni roditelji znaju svoj cilj i imaju plan. Drugo, oni znaju da odnos prema deci definiše kakva će deca postati ljudi, i fiziološki i psihološki. Treće, prihvataju svoje razlike ““ dva različita sveta uverenja se venčavaju zajedno sa nama. Ne plaše se svojih razlika, ali ih ne potenciraju, nego se trude da ih prevaziđu, da se približe jedni drugima. Četvrto, neguju razvojni mentalni stav, koji podrazumeva stalni trud i učenje kod dece. Svet uverenja se reflektuje u mnogim drugim segmentima funkcionisanja, ne samo u profesionalnim, nego i ljubavnim.
Autorka omiljene Straničice u našem listu, poručila je da pametni roditelji znaju da su žene i muškarci različiti i ne prave veliku frku oko toga; znaju da koriste resurse; oni su gazde u kući, dakle ljubav i granice; pametni roditelji uče na svojim greškama.
Oni koji su odrastali uz “Slobodnu decu Samerhila“, svojevremeno popularnu literaturu koja je podrazumevala “bezgranično“ vaspitanje, prepoznali su propuste ove škole.
- Kad imamo previše slobode, ne znamo šta ćemo sa njom. Treba nam neki znak pored puta koji će da reguliše našu aktivnost. Cilj zahteva plan, a plan disciplinu, koja zahteva granice. Kad bismo u svakom trenutku radili ono što hoćemo, došlo bi do potpune anarhije. Jedna od bitnih karakteristika zrelosti je naučiti da odložiš zadovoljstvo. Ako deca od malih nogu ne uče da odlože zadovoljstvo, od banalnih do važnih stvari, ako ih ne učimo da bezobrazlukom ne mogu postići ono što hoće, ne mogu naučiti da budu odgovorni i vredni.
- Koliko smo mi kao narod pametni roditelji?, pitali smo Katarinu.
- Mi smo veoma sentimentalni roditelji, deca su nam centar svemira. To je sa jedne strane divno, jer mnogo ulažemo u decu. Nedostaje nam druga strana jednačine, jer, iz zatrke skačemo čim nam dete natrči na neku frustraciju, dete ne sme da pati, mislimo. Ali, to je deo odrastanja. I još nešto, prilično smo emocionalno nepismeni. Mnogo volimo svoju decu, ali umemo da vičemo na njih po sto puta za istu stvar i, samim tim, gubimo autoritet.
- Prva stvar je da pametni roditelji znaju svoj cilj i imaju plan. Drugo, oni znaju da odnos prema deci definiše kakva će deca postati ljudi, i fiziološki i psihološki. Treće, prihvataju svoje razlike ““ dva različita sveta uverenja se venčavaju zajedno sa nama. Ne plaše se svojih razlika, ali ih ne potenciraju, nego se trude da ih prevaziđu, da se približe jedni drugima. Četvrto, neguju razvojni mentalni stav, koji podrazumeva stalni trud i učenje kod dece. Svet uverenja se reflektuje u mnogim drugim segmentima funkcionisanja, ne samo u profesionalnim, nego i ljubavnim.
Autorka omiljene Straničice u našem listu, poručila je da pametni roditelji znaju da su žene i muškarci različiti i ne prave veliku frku oko toga; znaju da koriste resurse; oni su gazde u kući, dakle ljubav i granice; pametni roditelji uče na svojim greškama.
Oni koji su odrastali uz “Slobodnu decu Samerhila“, svojevremeno popularnu literaturu koja je podrazumevala “bezgranično“ vaspitanje, prepoznali su propuste ove škole.
- Kad imamo previše slobode, ne znamo šta ćemo sa njom. Treba nam neki znak pored puta koji će da reguliše našu aktivnost. Cilj zahteva plan, a plan disciplinu, koja zahteva granice. Kad bismo u svakom trenutku radili ono što hoćemo, došlo bi do potpune anarhije. Jedna od bitnih karakteristika zrelosti je naučiti da odložiš zadovoljstvo. Ako deca od malih nogu ne uče da odlože zadovoljstvo, od banalnih do važnih stvari, ako ih ne učimo da bezobrazlukom ne mogu postići ono što hoće, ne mogu naučiti da budu odgovorni i vredni.
- Koliko smo mi kao narod pametni roditelji?, pitali smo Katarinu.
- Mi smo veoma sentimentalni roditelji, deca su nam centar svemira. To je sa jedne strane divno, jer mnogo ulažemo u decu. Nedostaje nam druga strana jednačine, jer, iz zatrke skačemo čim nam dete natrči na neku frustraciju, dete ne sme da pati, mislimo. Ali, to je deo odrastanja. I još nešto, prilično smo emocionalno nepismeni. Mnogo volimo svoju decu, ali umemo da vičemo na njih po sto puta za istu stvar i, samim tim, gubimo autoritet.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
