PISAC SRPSKE ISTORIJSKE DUŠE

Glavni akcenat uglednih književnih radnika, na prošlonedeljnom predstavljanju dela Janka Vujinovića u svečanoj sali Skupštine opštine Bogatić, bio je na saopštavanju utisaka o njegovom najnovijem romanu “Stari hrast“, za koji je dobio, tek ustanovljenu, prvu nagradu “Janko Veselinović“ za istorijski roman.
Profesor Miloš Stanojević, kaže da je Vujinovićevo delo pojednostavljena slika ljudi koji se često okupljaju, ispod krošnji velikog stabla hrasta u selu i tu provode dobar deo života. Nažalost, tragedija od Preobraženja 19. avgusta 1914. godine ih prekida u tome. Ovog datuma, razbijena grupa Austrougarskih soldata, u paničnom begu posle poraza na Ceru, sveti se nevinim civilima-meštanima sela. Naime, neprijateljski vojnici zatiču oko tog džinovskog drveta, dvadesetak okupljenih. Vojnici streljaju i vešaju starce i starice, potom pucaju u hrast, bacaju bombe na njega. Očigledna namera im je bila da unište ovo sveto drvo. Komanduje im kajkavac Josip B, kasnije poznat i pod drugim imenima, piše Vujinović.
U Zborniku radova o Vujinoviću, objavljenom posle jednog okruglog stola u Udruženju književnika Srbije, kaže akademik Matija Bećković. Njegovo je mišljenje da se Janko, što se više udaljavao od zavičaja, ustvari više približavao.