ОТВОРЕН 60. ЈУБИЛАРНИ ОКТОБАРСКИ САЛОН

ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА ТРАЈАЊА

Октобарски салон је респектабилна ликовна манифестација настала 1954. године, чија је 60. изложба по реду отворена прошлог петка у галерији Народног музеја у Шапцу.

  • Број 3598 (13. окт 2016.)
  • Б. Симић
У уводном делу присутнима се обратио директор Народног музеја Марко Бингулац, истакавши да је пре десет година обележен 50. Октобарски салон као најстарија манифестација ове врсте у Србији и као једина манифестација која у континуитету траје пола века. Он је ставио нагласак на то да је из тога произашао и сам назив који је објединио четири, за ту прилику приређене изложбе. Подсетио је да је тим поводом доктор Ирина Суботић, између осталог, рекла да је Октобарски салон обогатио и осавременио ликовни живот у Шапцу, те да је новим моделима организовања успео да оствари равнотежу између локалних потреба виших амбиција, да се стваралаштво уметника из Шапца афирмише у ширим размерама, а да се у исти мах много старији и млађи уметници представе домаћој јавности. Он је подвукао, настављајући у том духу, да је овогодишњи Салон, 60. по реду, назван „Више од пола века трајања“ јер то говори не само о континуитету него и о његовом значају за ликовни живот наше уметничке средине.
Изузетна част да отвори 60. Октобарски салон, како је сам нагласио, припала је Игору Марсенићу, члану Градског већа задуженом за културу, јер је и његова професионална каријера везана за овај изложбени простор и за Салон.
- Шабац је један од градова који процентуално одваја највише за културу ““ 7%, а то је изузетно значајно зато што то није одвајање за тамо неке зграде које не чине град. Град чине људи који живе у њему. То улагање је, у ствари, једно улагање у културни квалитет живота. Октобарски салон је изузетно важан. Ово је 60. Салон по реду који је једна од најстаријих манифестација визуелене уметности у Србији. Ова традиција нам даје снагу да можемо да очекујемо и да се надамо новим променама и визијама у годинама које су пред нама.
О концепту овогодишњег салона говорила је Татјана Марковић, виши кустос Народног музеја у Шапцу. Она се осврнула на то да је овогодишња изложба замишљена као „Изложба по позиву“, с обзиром на то да су се и неки ранији јубилеји на сличан начин обележавали. Навела је да награде нису додељене јер су сматрали да су сви аутори једнако важни. Ту су се нашла 62 аутора која учествују „по позиву“ и 11 аутора који су заправо на неким ранијим Октобарским салонима откупљивани за нашу ликовну збирку. Овогодишњи Салон, према њеним речима, представља једну врсту ретроспективе последње деценије у трајању Октобарског салона.
- Мислим да као и неке претходне изложбе овај Салон показује да је то једно поље уметничког дијалога између уметника који су и слични и различити, различитих поетика, рукописа и доба, али да све то заједно даје једну озбиљну слику наше ликовне сцене у овом делу Србије.
Као један од излагача на изложби нашао се и Драган Братула, сликар, који је студирао социологију у Сарајеву и Педагошку академију у Шапцу. Живи и ради у Лозници, а члан је Удружења ликовних стваралаца Шапца.
- Шабац је мој студентски град. Живим у Лозници, али овде сам од “85. године константно присутан. У Музеју и Галерији Културног центра осећам се као код своје куће. На Салону сам се представио сликом под називом „Коине“ из циклуса „Пловити се мора“, који представља припрему за наредну изложбу. „Коине“ је реч која означава језик којим је говорила Византија. Моје сликарство има везе са традицијом, али у неком савременом облику.
Посета и интересовање суграђана на отварању овогодишњег Салона били су на изузетном нивоу. У препуној Галерији Народног музеја посетиоци су имали прилику да у склопу музичког дела програма уживају у виртуозности професора музичке школе „Михаило Вукдраговић“ из Шапца, мастера гитаре, Евите Јовић и Стевана Јовића. За све оне који су пропустили само отварање, изложба је отворена и у наредних месец дана.