У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ РЕАЛИЗОВАНА РЕПУБЛИЧКА АКЦИЈА „НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК“

КУЛТУРА ЈЕ ДОМАЋИН У ШАПЦУ

„Србија је један организам, једна целина, једно друштво од севера до југа, од истока до запада и ми желимо да та реална културна зона буде прожета истим надахнућем, инвестицијама у објекте и заштиту материјалног наслеђа, савремено стваралаштво, књижевно стваралаштво“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић

  • Број 3620 (16. мар 2017.)
  • О. Гавриловић
Изложба постера „Негујмо српски језик“ део је истоимене акције које је Министарство културе и информисања покренуло с циљем да се скрене пажња на језичке недоумице у стандардној употреби, али и да се мало више поведе рачуна о лепоти говора, изражавања, и код грађана и код медија. Она је убрзо проширена на целу Србију тако да је прошлог петка у Библиотеци шабачкој добила и већи оквир од презентације постера и плаката.
- Када је реч о језику и значају језика и савременог стваралаштва и неговања културе читања, овде у граду Јанка Веселиновића, Лазе Лазаревића, Оскара Давича, Душка Ковачевића, Михаила Ђуровића, посао је доста олакшан. Очигледно, да је ово средина која је дала велики допринос српској култури. Према томе, култура је домаћин у Шапцу, а не гост – рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
У складу са поетиком изложбе, где се углавном у рукама познатих и истакнутих личности из свих сфера држи Правопис и Граматика, директорка Бибиотеке шабачке Соња Бокун Ђинић обратила се министру и окупљенима са књигом Станислава Винавера „Језик наш насушни“.
- Изабрала сам ову књигу јер ми знамо да наш народ каже „хлеб наш насушни“, а Винавер додаје „језик наш насушни“. Ми као установа трудимо се највише што можемо да негујемо културу читања. На тај начин негујемо културу говора и језика. Наша Библиотека ове године слави пуних сто седамдесет година. Историја је почастила да има за вршњаке „Горски вијенац“, „Рат за српски језик и правопис“, „Песме“ Бранка Радичевића, превод Старог и Новог завјета. Све нас та традиција и наша мисија обавезују да будемо у служби културе и језика и читања, нашег писма. Хлеб наш насушни, књигу нашу насушну, језик, треба да чувамо јер народ се изражава кроз своју културу, а без мишљења о култури на матерњем језику, писму нема ни националне културе – истакла је директорка.
Битан елемент културне политике је и подстицање издања на ћирилици, тако да ће се, по речима министра Вукосављевића, Министарство културе потрудити да на што бољи начин афирмише њену употребу, коришћење, у циљу заштите нашег писма. Стратегија културног развоја ускоро ће бити доступна јавности, а један од приоритета је и решавање питања децентрализације.
- Сматрамо да је то једно од кључних питања развоја културе у држави. Сваки наш град, свако насељено место мора да дише дахом културе. Из угла културне политике гледано Србија је један организам, једна целина, једно друштво од севера до југа, од истока до запада и ми желимо да та реална културна зона буде прожета истим надахнућем, инвестицијама у објекте и заштиту материјалног наслеђа, савременог стваралаштва, књижевног стваралаштва. Бавимо се и медијима. Обесхрабриваћемо другу врсту процеса која се тиче скарадног говора, говора мржње, непристојних и вулгарних садржаја – поручио је министар Вукосављевић.
НЕГУЈЕМО НАШУ КУЛТУРНУ ТРАДИЦИЈУ
Током протекле три године град Шабац је на различитим конкурсима Министарства културе добио 36 милиона динара. Прошле године, за пројекат „Градови у фокусу“ опредељено је девет милиона динара за обнову Синагоге.
- Генерално сви пројекти који су сада у току заправо су усмерени у једном циљу, а то је да негујемо нашу културну традицију и да нас култура определи за будућност. Чињеница је да је ово један од градова који одваја највише новца за културу у Србији. Ми желимо да наставимо у том смеру јер смо сигурни да можемо не само у Србији него и у читавом региону, па чак и у Европи, да будемо један мали епицентар културне делатности. Сигуран сам да ће град Шабац и кроз пројекат „Еурека, открили смо Шабац“, уз квалитетну подршку и Министарства културе моћи да израсте управо у оно што смо ми замислили – рекао је градоначелник Небојша Зеленовић.

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ
Књижевни програм за децу од четвртог до петог разреда „Ликови из српског“ у коме су учествовали песници Дејан Алексић и Владимир Андрић, представа Установе културе „Вук Караџић“ из Београда „Играјмо се речима“ под руководством глумца Светислава Гонцића, који је уједно и члан Одбора за акцију „Негујмо српски језик“, радионица за децу шестог и седмог разреда Библиотеке града Београда „Негујмо српски језик“ и вечерња књижевна трибина „Час на српском језику“ у којој су учествовали проф. др Драган Станић, у свету уметности познатији као Иван Негришорац, песник и председник Матице српске, књижевник Владимир Кецмановић и др Драган Хамовић, члан Одбора акције „Негујмо српски језик“, који је водио разговор, обогатили су целодневни програм.