Инфо

Берза

  • aero 1.370 ▲ 0,74%
  • alfa 35.255 ▼ -0,01%
  • ccnb 10.573 ▲ 0,63%
  • dinnpb 3.310 ▼ -5,16%
  • enhl 1.220 ▲ 1,58%
  • fito 2.700 ▼ -0,04%
  • hmbg 505 ⚫ 0,00%
  • irtl 435 ▲ 1,16%
  • kopb 7.500 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.990 ▲ 0,51%
  • neksp 700 ⚫ 0,00%
  • niis 692 ▲ 1,17%
  • ppva 650 ⚫ 0,00%
  • sjks 3.250 ▼ -6,96%
  • tkvo 82 ▼ -2,38%
  • tlkb 2.200 ⚫ 0,00%
(13. април 2017.)
СЛАТИНА ПОСЛЕ ТРАГЕДИЈЕ

ДАЛИ ЖИВОТЕ ДА НЕ БУДЕ ЖРТАВА НА ЗЕМЉИ

„Боље да су нам све јагоде изгореле, само да су они преживели, каже Милета Младеновић, у чију башту је пао авион.“ „Сигурно им је било јасно да њима нема спаса, али су успели да избегну да неко погине и на земљи“, рекао нам је Авељ Трифуновић из Слатине, пар сати након догађаја
ДАЛИ ЖИВОТЕ ДА НЕ БУДЕ ЖРТАВА НА ЗЕМЉИ
Пет дана после пада авиона у Слатини, на месту трагедије само пободени јорговани и остаци изгорелих свећа. Све остало однела је Војска.
Младеновићи, у чију башту се авион срушио, нису у том тренутку били код куће. Кажу, највећа срећа је у томе што је тај дан био празник, Благовести, иначе би сви радили око јагода.
- Делови авиона летели су стотинама метара около. Ниједан од пилота се није катапултирао. Када смо дошли кући једва смо ушли у двориште од непознатих људи. Била је ту војска, полиција, али и људи који су дошли из знатижеље да виде шта се десило, прича Милета Младеновић.
Војска је на лицу места била и у суботу и у недељу. Међутим, сјатило се и “пола Поцерине”, јер нажалост трагедије увек имају своју “публику”.
Иако на њиви нема више остатака авиона, на јагодама Младеновића видљиве су последице. Речено им је да ће штета бити надокнађена.
-Боље да су нам све јагоде изгореле, само да су они преживели. Долазила је породица Ненада Ћулибрка, оставили су цвеће. Њихове породице могу да дођу овде када год буду желеле, каже Милета.
Његова мајка Злата била је код куће када је авион пао. Гледала је телевизор и када је чула авион и експлозију мислила је да су бацили бомбу.
Кажу да су после трагедије и животиње заћутале, вероватно због страха. Пси се нису огласили два дана, а фазани, који су у овој башти били домаћи, јавили су се тек у понедељак.
Комшија Младеновића, Авељ Трифуновић наводи да се све десило за пар секунди. Верује да су пилоти дали све од себе да избегну пад на куће, као да су раније испустили гориво да би се избегла још већа трагедија.
-Два пута је облетео око кућа, кренуо да пада ка комшијином чардаку, мислили смо да ће ту да удари, али изгледа да су тражили место где да падну. Срушили су се на педесетак метара од кућа. Сигурно им је било јасно да њима нема спаса, али су успели избегну да неко настрада и на земљи, рекао нам је Трифуновић пар сати након догађаја, још увек веома узнемирен.
На дан несреће у Слатину су дошли министар одбране Зоран Ђорђевић, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић и командант Ратног ваздухопловства и Против- ваздушне одбране генерал-мајор Ранко Живак. Они су изразили саучешћа породицама и изјавили да ће бити истражени узроци несреће.
- Пилоти су били одлично оспособљени. Лично сам био присутан на аеродрому Батајница када су кренуле припреме за задатак. Они су полетели, јавили се у одласку преко Инђије и Шапца и после тога смо изгубили контакт – рекао је генерал Живак.
Комеморација настрадалим пилотима одржана је у недељу у Дому ваздухопловства у Земуну. Поред породица и војног врха, комеморацији су присуствовали и поједини министри Владе Србије, као и велики број колега и пријатеља настрадалих пилота.
У овом тренутку није лако наћи праве речи утехе које би могле ублажити тугу и бол њихових најмилијих. Ненад и Дејан су као људи, пилоти и официри стасавали у веома тешким временима и имали су ту привилегију да буду изабрани да уђу у узак круг људи којима се пружила шанса да остваре сан и жељу многих – да лете. Прошли су дуг и тежак пут оспособљавања и усавршавања и положили многе испите, како школске и професионалне, тако и оне животне. Захваљујући својим људским квалитетима, врлинама и способностима, поштеном и преданом раду, а све уз несебичну подршку својих најближих, израсли у врсне стручњаке, официре и пилоте које би свако пожелео да има поред себе, истакао је генерал Живак на комеморацији.
Потпуковник Ненад Ћулибрк сахрањен је у Шапцу, а капетан Дејан Пандуровић у Београду. Стотине људи испратило је свог суграђанина на Новом гробљу на Летњиковцу уз звуке песме Тамо далеко.

Потпуковник Ненад Ђуре Ћулибрк рођен је 30.9.1968. године у Вировитици. Обављао је дужност референта у Одсеку за ваздухопловну подршку Одељења за оперативне послове Команде РВ и ПВО. На служби у Војсци Србије је од 20.7.1991. године. Током војничке каријере обављао је низ дужности и више пута је награђиван и похваљиван. Потпуковник Ћулибрк био је наставник и инструктор летења, носилац је Златног летачког знака. Потпуковник Ћулибрк је био ожењен и има двоје деце.


Капетан Дејан Анђелка Пандуровић рођен је 15.4.1978. године у Врбасу. На служби у Војсци Србије је од 2001. године. Обављао је дужност пилота, уједно наставника летења у 1. авијацијском одељењу 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле у 204. ваздухопловној бригади. Током каријере обављао је више летачких дужности и за свој рад награђиван је и похваљиван. Капетан Пандуровић је био ожењен и отац је двоје деце.
М.М.

Најновији број

12. октобар 2017.

Најновији број