ЕКОНОМСКИ БАРОМЕТАР

Гладни, сиромашни и милијардери

  • Број 3629 (18. мај 2017.)
  • Драган Вујадиновић
Да почнемо са гладнима. Пише да је данас у свету неухрањених око 800 милиона, или 11 одсто укупне светске популације. Од тога у земљама у развоју(ЗУР) живи око 98 посто. Сваког дана због глади и неухрањености умире око 20 хиљада људи, од тога око 16 и по хиљада деце млађе од 5 година. Истовремено се годишње производи довољно хране за цео свет. При чему се баца 1,3 милијарде тона хране. Процењује се да се да само у Америци годишње баци око 220 милиона тона хране, вредности 50 милијарди долара. Да парадокс буде већи, у последњих четврт века(од 1990.године), број неухрањених и изузетно сиромашних људи је преполовљен, а сваког дана умире 17 хиљада деце мање него “деведесетих”. Зашто свет и Уједињене нације не могу да ове милијарде тона бачене хране пребаце у Подсахарску Африку и друге “гладне” регионе, тешко је одговорити. Очигледно су храна и нафта, “кључне речи”за функционисање и опстанак савременог света. Укључујући глад и ратове. Можда је уједињена Европска унија “кључ” како да и они сиромашни постану богатији и живе пристојно.
Тако стижемо до сиромашних, где и ми спадамо. Једини и главни циљ треба да нам буде да стигнемо 2008.годину. По БДП (бруто домаћем производу) смо је коначно престигли за 1,2 одсто. По јавном дугу је нећемо стићи наредних 20 година (24,8 милијарди евра, или 73 посто у односу на БДП, према “нестварних” 8,8 милијарди или 28,9 посто БДП). Коначно, по просечним платама и пензијама, смо још далеко. Пензије боље да не помињемо (сада 186, а 2008. године 217 евра). Просечна плата у марту ове године од 383 евра је још 5 процената мања од 402 евра у 2008.години. Поређење куповне снаге (колико просечних плата треба за једну просечну потрошачку корпу) је још неповољније. За покриће просечне потрошачке корпе(око 560 евра) у фебруару ове године, било је потребно 1,47 просечних плата, а у 2008.години 1,32. Што значи да је реална куповна моћ пала за “опасних” 11 посто. Колико смо сиромашни показује и структура просечне потрошачке корпе, у којој храна и комуналије учествују са око 60 одсто. За све остало – алкохол и дуван, одећу и обућу, лекарске прегледе и лекове, превоз, рекреацију и културу… остаје 40 посто. Ако породица има мање од 335 евра(60 посто од просечне потрошачке корпе), нема ни за храну и комуналије. Извршитељи су пред вратима. Остаје село, допунски рад, кредитне картице, чекови и дозвољени минус.
Елем, у просеку смо сиромашни. Канцеларија Европске мреже за борбу против сиромаштва на међународни дан борбе против сиромаштва 17.10.2016.године је саопштила да је стопа ризика од сиромаштва у Србији 25,4 посто, док је највећа за породице са 2 одрасле особе и 2-3 деце(35,8 посто) и самохране родитеље(35,4 посто). Влада је званично саопштила да у групу релативно сиромашних спада око 2,5 милиона грађана са приходом по члану домаћинства испод 15 хиљада динара, док у групу апсолутно сиромашних са приходом по члану домаћинства мањом од 9 хиљада динара спада око 800 хиљада грађана, или 11 посто укупног становиштва(сваки девети грађанин). Држава у социјалну заштиту издваја близу 100 милијарди динара, што у маси није мало, али по појединцу је минимално. За читав месец 5 хиљада, или 167 динара по дану.
Да на крају не заборавимо ни регионални аспект. Што јужније, то тужније. Ако је просечна стопа ризика за Србију 25,4 посто, она је у Тутину 66, у Источној и Јужној Србији од 50 до 60, а у Новом Београду 4,8 посто. Исто тако, ако за покриће просечне потрошачке корпе данас у Србији треба 1,47 просечна плата, регионални распоред је “шаролик”. У Београду треба 1,24, Смедереву 1,26, а у Ваљеву 1,68 и Лесковцу 1,68 просечне плате.
На крају нам остају милијардери. Све их је више. Тренутно око 2.400 који располажу са 3,9% укупног светског богатства, односно 7,7 трилиона УСД(7.700 милијарди УСД), што је једнако укупном БДП Немачке и Јапана, треће и четврте економске силе света. Или у процентима: Европа 33, Азија 25, Америка 26 и код остатка света 16 одсто. У Европи их је највише у Немачкој и Британији са по 120, па у Русији са близу 100. На врху листе је Американац Бил Гејтс са 86 милијарди долара (2,3 БДП Србије), док најбогатији Рус располаже са 18,4 милијарде УСД(око 50% БДП Србије). У нашем окружењу, кад се изузму “светски а наши”(типа Цептера у Србији, Лукшића и Матешића у Хрватској, који располажу имовином од 5 до 15 милијарди долара), најбогатији располажу чистом имовином од око пола милијарде долара. У Србији Миодраг Костић 520, Мирослав Мишковић 500, у Хрватској Ивица Тодорић 499 и Емил Тедески(Атлантик група) 208 милиона долара.
Па докле ко стигне.