Инфо

Берза

  • aero 1.429 ▲ 2,00%
  • bbtr 2.650 ▲ 32,50%
  • bdbp 1.750 ▲ 6,06%
  • coka 6.000 ▲ 0,02%
  • dinnpb 3.525 ▼ -2,08%
  • enhl 1.114 ▼ -4,70%
  • enop 2.700 ▼ -3,57%
  • epen 17.748 ▲ 1,42%
  • irtl 490 ▲ 10,61%
  • kmbn 1.850 ⚫ 0,00%
  • kopb 7.021 ▲ 0,11%
  • mtlc 2.100 ▲ 1,84%
  • neksp 700 ⚫ 0,00%
  • niis 714 ⚫ 0,00%
  • prgs 12 ⚫ 0,00%
  • rso1488 120,84 ▲ 28,88%
  • rudo 149 ⚫ 0,00%
  • sjpr 550 ⚫ 0,00%
  • sjpt 300 ⚫ 0,00%
  • tigr 44 ▲ 4,76%
  • tlvc 2.300 ▲ 4,55%
(13. јул 2017.)
ОКУПЉАЊЕ НА ИВАЊДАН МЕЂУ ОСТАЦИМА МАНАСТИРА ГРАД У ГРАДОЈЕВИЋУ

ПОЧЕТАК ОБНОВЕ СВЕТИЊЕ

ПОЧЕТАК ОБНОВЕ СВЕТИЊЕ
Манастир се помиње у 13. веку и у својој историји рушен је и обнављан неколико пута. Међутим, његово последње рушење било је средином прошлог века, након Другог светског рата
На тромеђи села Градојевић, Доње Црниљево и Голочело, сваке године на Ивањдан окупља се локално становништво како би међу остацима светиње обележили славу некадашњег манастира Град по којем је насеље Градојевић вероватно и добило име.
–Што се тиче обреда, црква га никада није прекидала јер је манастир био посвећен празнику Рођења св. Јована Крститеља. Сваке године се долазило на место на којем су сачувани остаци светиње, обављала се служба, резао колач у присуству мештана. Некада нас је било петоро, а некада 50. Данас је најмасовније окупљање - каже протојереј ставрофор Горан Тодорић.
Манастир се помиње у 13. веку и у својој историји рушен је и обнављан неколико пута. Међутим, његово последње рушење било је средином прошлог века, након Другог светског рата.
–Коначно је порушен 50-их или 60-их година прошлог века. Ни тај податак немамо прецизан. Највероватније, бар по предању мештана, да је то учињено захваљујући некима за које можемо рећи да су хтели да буду већи комунисти од оних у врху па су га поједини мештани из тог разлога уништили. Дакле, то су учинили сами мештани. Манастир је тада већ вероватно био напуштен, па је локално становништво разносило његове делове по атару села и ко зна за шта све употребљавало - прича свештеник црниљевачки.
Према његовим речима о самом манастиру као и његовој судбини нема много доказа. У летопису цркве црниљевачке он се помиње у свега две реченице. На основу тога јасно је да је на тој локацији постојао манастир а до самог имена светиње, како тврди, дошло се касније.
–Пре 5-6 година смо имали једног археолога који је на основу својих истраживања изнео претпоставку да је то манастир из чак 6. века. Међутим, то нигде немамо потврђено. Срби нису били на овим просторима у том периоду али свакако јесте било хришћанства. Ми се надамо да ће се то, ако Бог да, открити и да ће се појавити неки детаљ који ће указати на период у ком је манастир подигнут - прича протојереј ставрофор и истиче да је од манастира остало сачувано оно што је најсветије, а то је Свети престол из олтара.
Ове године уређен је простор у непосредној близини остатака, покрчено шибље, покошена трава, уређено 500 метара прилазног пута. Захваљујући иницијативи Милана Михајловића верници желе да обнове манастир Град. Стога је отворен наменски рачун на који ће сви они који то буду могли и желели уплатити новац, а сва прикупљена средства биће искључиво намењена за обнову светиње.
–Добијене су све потребне дозволе од Епархије, а потребно је да се уреде и имовинско-правни односи. Прва идеја је да се заштити ово место једном мањом капелом. Желимо да заштитимо овај простор јер то је светиња као и свака друга. А када буде довољно средстава и Божије воље да се крене и са обновом - поручује свештеник Тодорић.
Домаћин славе и један од најстаријих присутних верника Радивој Росић није крио задовољство због покретања иницијативе за обнову манастира у Градојевићу.
–Сећам се дела манастира који је био на месту данашње липе. Било је то око 1960. године. Део на коме смо сада већ је био раније срушен. Милан Михајловић из Шапца, унук нашег Душана, дошао је на идеју да се манастир обнови и срећни смо што смо данас сведоци почетка његове обнове. А када се манастир обнови и уради брана на Тамнави биће то препород за цео овај крај. Манастир ће поново бити место окупљања народа као некада када је код њега на Ивањдан био велики народни вашар - сматра Радивој.
В. Б.

Најновији број

16. новембар 2017.

Најновији број