Вратимо задругарству име

УДРУЖИВАЊЕМ ДО ПРОФИТА

  • Број 3637 (13. јул 2017.)
Значај и потреба за удруживањем се развијала упоредо са развојем економије. Заједнички интереси у набавци репроматеријала и што квалитетнијем начину пласирања сопстевених производа натерало је појединце да се удружују.
-Први примери удруживања и задругарства су примери трустова и мултинационалних компанија који су у међувремену постали економски моћнији од већине држава. Најлепши случај задругарства је случај Рајфајзена, прве асутријске задруге која је прерасла име. Следећи такве примере, државе које иоле држе до себе организују своје становништво и поспешују и финансијски и логистички да оснивају одружења или задруге. Заједничким наступом у било ком сегменту привреде и пољопривреде долази се до повољнијих инпута у производњи и лакше се долази до крупнијих купаца. Самим тим повећава се озбиљност производње и много лакша продаја. Нажалост после „ослобађања“ 1945. године име задруга се користи у политичке сврхе, мења јој се функција и постају нешто што нису. Радећи на такав начин деценијама појеле су саму себе и своју децу, каже стручњак шабачке Дирекције за пољопривреду Љубомир Џиновић.
Увидевши врло велике потребе становништва за организовањем пословања локална самоуправа града Шапца преко Дирекције за пољопривреду, а сада Одељења за пољопривреду, већ годинама организује и подржава удруживање по специфичним врстама производње. Тако су основана удружења воћара, повртара, одгајивача говеда, свиња, оваца у нади да ће једног дана моћи да се осамостале и да на тржишту наступају заједно. Свих ових година оне раде боље или горе у зависности колико активног чланства имају.
-Добар пример на локалном нивоу су „Руже Липолиста, произвођачи меда, и одгајивачи музних крава који заједничким наступом успевају да остваре већу добит за своје чланство. Са већом добити у пословању чланови остварују бољу економску ситуацију која ће се манифестовати и квалитетом и квантитетом у наредном периоду. Само таквим наступима остварује се континуитет у производњи и планирању што даје сигурност у пословању. Када дође тренутак да се поклопи интерес државних институција и појединаца задругарство или удруживање ће добити на значају, додаје Џиновић.
Само тамо где се остварују сви заједнички интереси без штетних последица могуће је оформити добру задругу или удружење. Марљивим радом и руковођењем у корист општег добра могу се задовољити сви појединачни интереси. То је једини принцип око којег треба разрађивати програм и рад задруга.