Нова пољопривредна култура - Мискантус

БИОМАСА ЗА БУДУЋНОСТ

  • Број 3637 (13. јул 2017.)
Јован Шаматић је пионир у производњи мискантуса у региону Шапца. На осам хектара спојио је и производњу биомасе и расаде коју „Самискантус“ пласира широм Србије. Каже да верује у будућност и потенцијал обновљивих извора енергије и нада се првој топлани на биомасу коју ће ускоро добити Шабац.
-За мискантус се у Србији чуло пре пар година. Одакле идеја за производњу те културе?
Идеја је потекла од моје сестре Љиљане Шаматић која живи и ради у Немачкој где је то много популарније гајити. Код њих има јако велики спектар примене а код нас се користи искључиво у производњи брикета. Као биомаса почео је да се последње две године екстремно користи. Прави се пелет. Ми смо пионири у тој производњи и сада имамо осам хектара засађених мискантусом што је уједно и расадник. И то је мала количина за неког ко се озбиљно бави производњом брикета и има машине које обраде две тоне за сат времена а ми имамо 100 тона годишње. Морали бисмо да имамо веће површине и ти људи који производе брикете су заинтересовани - узимају за пробу али узимају и саднице и заснивају производњу. Све је ово још у зачетку, поред нас има још по неки произвођач у Мачви али не производе гигантус који је најбоља сорта мискантуса за употребу као биомаса. Он има и највећу калоријску вредност.
-Да ли постоји тржиште за ту врсту робе, може ли се исплатити?
Што се тиче пласмана немамо никаво негативно размишљање. У сваком случају у овој производњи је перспектива јер се ради о обновљивом виду енергије. Разговарали смо и са локалном самоуправом у Шапцу јер се прави топлана на биомасу. Гледа се увек финансијски аспект али има ту и других ствари. Свака та парцела где је мискантус је нека мини шумица. Она потроши више угљен-диоксида преко године када расте него што га ослободи при сагоревању. Отпорна је на све, нема заштите од корова сем у прве две године док се не разбокора. Није потребно ни ђубрење. Радили смо после пет година анализу земљишта и даље је плодно, у добром стању. Разлог је што мискантус преко зиме остане, опадне лист, пусти влагу. У пролеће када се коси може директно у прераду, нема сушења.
-Колика је инвестиција у заснивање производње?
Зависи од цене ризома. Ове године је један ризом коштао 18 динара, а за хектар је потребно 10.000 ризома. Тих 180.000 динара изгледа као мало већа инвестиција али када погледате да наредних двадесет година немате улагање у орање, тањирање, сађење, ђубрење, прскање... Једном када се засади, двадесет година „скидате“ приходе тако да се може рећи: То је минимална инвестиција са добрим приходом. Погледајте сада да је слама сада око 5.000 динара а нема калоријску вредност као мискантус. Значи да би мискантус морао да буде скоро 7.000 динара за тону а један хектар даје 20 до 25 тона у четвртој години. У првој години нема ништа, само две три стабљике по ризому и то се покоси и остави да лежи, у другој години је проценат 25 до 30, следеће 60 посто и у четвртој пун род.
-Да ли су пољопривредни произвођачи заинтересовани за производњу мискантуса?
Ова година је била јако добра, расадник „Самискантус“ је био заступљен у медијима и било је заиста много заинтересованих. Очекујемо да ће се то наставити нарочито након вршаја пшенице. Знате, мискантус се сади током целе године али је најбоље у пролеће када има киша. Највише нам се јављају људи који живе у граду и наследили су негде хектар-два које дају у аренду. Највише ти људи јер то када се посади сем те прве две године нема инвестиције у заштиту и обраду. Мискантус је пољопривредна култура, потребан је трактор, треба покосити, избалирати, имати механизацију за експлоатацију ризома. За садњу ми дајемо услугу садилице. То је била садилица за кромпир са седамдесет центиметара размака а за мискантус је урађен размак на метар. Иначе се користе стандардне пољопривредне машине као за кукуруз или слично. Није потребна нека специјална механизација.
-Да ли се Ви грејете на мискантус?
Ми ћемо да се грејемо на мискантус! Припремили смо котларницу, треба да стигне котао а ложићемо у виду силаже. За то је потребан мало већи простор него за пелет али за пелет треба самлети па испелетирати. Ми смо правили пелет у Јеленчи и испоставило се да је матрица идентична оној која је потребна за пелет од дрвета. Остала биомаса тражи другачије калупе. Правили смо пелет и не мањка му калоричност у односу на дрвни. Јесте згодније и чистије али ми грејемо 500 квадрата и најјефтинији вид грејања је силажа. Исто се ставља у бункер као пелет. Мислили смо да сами производимо брикет и за друге али то би захтевало додатно ангажовање. Тако смо се и одлучили да га продајемо у великим балама.

Како се сади и коси?
Мискантус се сади један корен на један квадратни метар и после три године се разбокора и буде до 250 ризома на том квадратном метру и то може да се експлоатише. Најбоља година за експлоатацију је четврта и пета. Крене и буја у пролеће када се покоси. Коси се чим може да се уђе у њиве. Достигне и четири метра. Сада мало стагнира јер је суша али када почну кише почеће поново да буја. Преко зиме ће испустити влагу, опашће лист, користе се само стабљике. Оне су најкалоричније. То се коси може и да се силира. Ми комплетно косимо тарупом јер га он мало иситни и лакше је за балирање. Ипак су то стабљике од четири метра и тешко је балирати када су тако дугачке.