Berza

  • aero 917 ▲ 1,89%
  • amsopb 636 ▼ -2,15%
  • dinnpb 5.503 ▼ -5,01%
  • dnos 3.001 ▼ -2,56%
  • fint 590 ▼ -3,91%
  • glos 300 ⚫ 0,00%
  • gsfd 580 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.435 ▲ 2,18%
  • niis 547 ▼ -0,55%
  • pltk 8 ⚫ 0,00%
  • rssds20213 96,90 ▼ -0,08%
  • rssds20214 95,90 ▼ -0,08%
  • rssds20225 94,90 ▼ -0,08%
  • rssds20238 89,90 ▼ -0,09%
  • tgas 12.998 ▼ -0,02%
  • tigr 20 ⚫ 0,00%
  • vrbg 750 ⚫ 0,00%
(31. jul 2020.)

Pad spoljnotrgovinske razmene Srbije u prvom polugodištu 7,7 odsto

Pad spoljnotrgovinske razmene Srbije u prvom polugodištu 7,7 odsto
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvom polugodištu ove godine iznosila je 18,54 milijarde evra, što je pad od 7,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od 7,82 milijarde evra, što je pad od 8,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 10,72 milijrade evra i manji je za 6,8 odsto.

Deficit je iznosio oko 2,9 milijardi evra, što je smanjenje od 0,5 odsto u poredjenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 73 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,7 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,4 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija, BiH, Rumunija i Rusija, a u uvozu Nemačka, Kina, Rusija, Italija i Madjarska.

Posle EU, drugi po važnosti spoljnotrovinski partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima je suficit u razmeni bio 961,3 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i proizvoda od metala.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: BiH (izvoze se najviše gasna ulja i proizvodi za ishranu životinja, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i drvo četinara), Crnom Gorom (izvoze se lekovi za maloprodaju i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše sirovi aluminijum i dimljeno svinjsko meso) i Severnom Makedonijom (izvoz električnih provodnika i električna energija, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i valjani proizvodi od gvožđa i čelika).

Najveći deficit je u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona i laptopova) i Rusijom.
Beta

Najnoviji broj

6. avgust 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa