7. avgust 2020.7. avg 2020.
Tagore: Misao bez straha i uspravna glava
U svetu preplavljenom egzistencijalnim i strahom od korone, uz sve ostale lične drame, svako od nas trebalo bi da potraži svoje sigurno mesto. U spoljašnjem i(li) unutrašnjem svetu. Za nekoga je to vikendica pored reke ili na planini, molitva ili meditacija, šetnja sa psom ili razgovor (i ćutanje) sa bliskima... Kako god.
Za neke je mesto spokoja, sasvim izvesno, poezija.
Na današnji dan u Kalkuti, tamo gde je i rođen, napustio ovaj svet indijski pesnik, dramaturg i filozof, Rabindranat Tagore.
Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine.
Kada je, pre 85 godina, posetio Beograd, dočekali su ga onako kako se danas dočekuju velike filmske zvezde. Genijalni Šapčanin, Stanislav Vinaver, sve vreme mu se obraćao sa "Majstore", a sutradan je u listu "Vreme" ovako zabeležio:
„Pesnik je odeven u dugu crnu mantiju, opervaženu zlatnim vezom. On se drži mirno i tiho, govori odlično engleski sa lakim egzotičnim naglaskom.
Poneki put kao da se dublje zamisli, kao da pada u ekstazu. I tada, ako je reč o Indiji, on gotovo peva, izgovarajući sve reč po reč. A ako je reč o Evropi, on izgovara brže, a njegova desna ruka jednako ocrtava po naslonu fotelje čudne šare i poteze. Najzad, kad govori o poeziji, on zatvori oči ispod naočara i zabaci malo glavu sa velikom sedom bradom i sedim kovrdžama…”
Za ovaj naš digitalni susret, izdvojili smo Tagoreovu pesmu "Molitva".
MOLITVA
Tamo gde je misao bez straha i glava se drži uspravno
Gde je znanje besplatno
Gđe svet još nije polomljen u komade
Tesnim poznatim zidovima
Tamo gde reči izlaze iz dubine istine
Gde neumorna težnja pruža svoje ruke prema savršenstvu
Gde bistra struja razuma još nije izgubila put
U turobnoj pustinji mrtvih navika
Tamo gde je um vođen tvojom rukom
U uvek rastuću misao i akciju
U tom slobodnom raju, moj Oče,
Probudi moju zemlju
Za neke je mesto spokoja, sasvim izvesno, poezija.
Na današnji dan u Kalkuti, tamo gde je i rođen, napustio ovaj svet indijski pesnik, dramaturg i filozof, Rabindranat Tagore.
Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine.
Kada je, pre 85 godina, posetio Beograd, dočekali su ga onako kako se danas dočekuju velike filmske zvezde. Genijalni Šapčanin, Stanislav Vinaver, sve vreme mu se obraćao sa "Majstore", a sutradan je u listu "Vreme" ovako zabeležio:
„Pesnik je odeven u dugu crnu mantiju, opervaženu zlatnim vezom. On se drži mirno i tiho, govori odlično engleski sa lakim egzotičnim naglaskom.
Poneki put kao da se dublje zamisli, kao da pada u ekstazu. I tada, ako je reč o Indiji, on gotovo peva, izgovarajući sve reč po reč. A ako je reč o Evropi, on izgovara brže, a njegova desna ruka jednako ocrtava po naslonu fotelje čudne šare i poteze. Najzad, kad govori o poeziji, on zatvori oči ispod naočara i zabaci malo glavu sa velikom sedom bradom i sedim kovrdžama…”
Za ovaj naš digitalni susret, izdvojili smo Tagoreovu pesmu "Molitva".
MOLITVA
Tamo gde je misao bez straha i glava se drži uspravno
Gde je znanje besplatno
Gđe svet još nije polomljen u komade
Tesnim poznatim zidovima
Tamo gde reči izlaze iz dubine istine
Gde neumorna težnja pruža svoje ruke prema savršenstvu
Gde bistra struja razuma još nije izgubila put
U turobnoj pustinji mrtvih navika
Tamo gde je um vođen tvojom rukom
U uvek rastuću misao i akciju
U tom slobodnom raju, moj Oče,
Probudi moju zemlju
Aktuelno
Najnoviji broj
25. april 2024.
