Đurđev danak

Hrišćani obeležavaju danas praznik posvećen Svetom Đorđu, mnogo poznatiji kod nas kao Đurđevdan. Šesti dan maja prema Novom kalendaru nije samo Krsna slava mnogih porodica, već praznik sa kojim se povezuje mnoštvo običaja i verovanja.

Smatra se da istinsko proleće počinje tek sa Đurđevdanom. Ako je vedro na Đurđevdan, biće, vele, plodna godina, a ako zakiši biće suše. Pletu se venci, ukrašavaju njima domovi da godina bude berićetna, negde se dočekuje praznik, negde se odlazi na uranak, svaki postupak ima svoj smisao. Na ovaj dan su se nekada okupljali i hajduci.

Praznik slavi sećanje na Svetog Đorđa, hrišćanskog mučenika koji je potekao iz bogate kuće, zbog hrabtosti i znanja napredovao daleko u Rimskoj vojsci, sam car Dioklecijan ga je postavio u svoju gardu. Ipak, govorio je protiv progona Hrišćana, oslobađao je svoje robove, a na kraju i sam priznao da je Hrišćanin, zbog čega je po naredbi samog cara utamničen i mučen. Odbijao je da se odrekne svoje vere, trpeo je sva mučenja, da bi postradao tek 6. maja 303. godine odrubljivanjem glave.

Na ikonama za ovaj dan, predstavljen je na konju kako ubija aždaju, koja simbolizuje mnogobožačke religije što progone Hrišćanstvo.

Proslavljaju ga i katolici, odnosno protestanti svih konfesija, a deo je istorije mnogih država.