foto: Insitut „Dedinje“ i priv. fb profil Donorstvo najplemenitiji čin
Dr Aleksandra Živković, specijalista interne medicine, subspecijalista kadriologije
Dr Aleksandra Živković : Medicina – ljubav, profesija, izazov
Tekst je objavljen u štampanom izdanju Glasa Podrinja. Svakog četvrtka potražite novi broj na kioscima.
Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, i gost šabačkim naglaskom upita da li je tu dr Ana Ranković? S druge strane stigne zbunjeni pogled, niko pod tim imenom nije zaposlen. Ipak ubeđivanje traje, ne samo da je zaposlen, već je tu dugo, kardiolog, vrhunski, poznata van granica Srbije, pričali su o njoj, rođena Šapčanka. Razjašnjenje je blizu. Mislite na dr Aleksandru Živković, , kardiologa sa intenzivne nege? ne može biti niko drugi i nije niko drugi.
Dovoljno je ukucati to ime u pretraživač i u vrhu su podaci o lekarki, specijalisti interne medicine, subspecijalisti kardiologije, koja je i deo čuvenog tima za srčanu insuficijenciju dr Saše Borovića, kardiohirurga, tima koji je do sada izvršio ugradnju 23 veštačka srca i 41 pumpe u levu komoru.
dr Aleksandra je imala priliku da upozna kolege, rad i prestižne bolnice Evrope, između ostalih i “Karolinsk“ u Stokholmu, Foto: Insitut „Dedinje“ i priv. fb profilDonorstvo najplemenitiji čin
-Interna medicina nije oduvek bila prvi izbor, posebno tokom studija, međutim vremenom sam uvidela da sublimira sve ono zbog čega sam medicinu istinski zavolela. Obuhvata znanja iz različitih oblasti našeg poziva, podrazumeva upoznavanje različitih ljudskih sudbina, jer je svaki slučaj nova priča, novi pristup i novi izazov u misiji pomoći kako pacijentu, što je pokretački motiv svakome od nas, ali indirektno i biti podrška najbližima koji nose strah i mnoge nedoumice koje se nekada boje da iskažu. Odnos prema pacijentu i njegovoj porodici oduvek smatram jednom od najznačajnijih veština neophodnih svakom od lekara.
Institut „Dedinje“ bio je prva i za sada jedina profesionalna stanica za Aleksandru. Najpre je bila stažista, zatim volonter, a potom specijalista sa 32 godine. Već u periodu stažiranja su uočili spoj stručnosti, znanja, ali i te ljubavi prema medicini koja nosi stalnu glad za usavršavanjem i znanjem. -Upisala sam volontersku specijalizaciju. Od drugog semestra je “Dedinje” preuzelo finansiranje moje specijalizacije, a potom je usledilo i zaposlenje. Do danas sam u istoj ustanovi. Sve bih ponovila opet, dobila sam priliku, znanje, iskustvo, izvanredne uslove, sjajne kolege, saradnike - naglašava Aleksandra koja je imala priliku da upozna kolege, rad i prestižne bolnice Evrope, između ostalih i “Karolinsk“ u Stokholmu.
-Mogu da poredim samo na bazi iskustva iz Instituta “Dedinje”. Stručnošću, kao i uslovima ne zaostajemo za njima, najveća razlika je u mentalitetu i relaksiranijem pristupu svakodnevici što se iskazuje i u radu. Nešto što se nama čini imenantno, kod njih nije ni u mislima.
Tim dr Borovića će uskoro početi da obavlja i transplantacije srce. Nedavno su svi članovi bili na obuci u Budimpešti. Na godišnjem nivou, u Srbiji, potrebu transplantacijom ima oko 40 pacijenata, ističe dr Aleksandra Živković, osoba sa presađenim srcem živi još najmanje deset godine, često i duže. Ipak, problem je nedostatak donora. Nažalost surova statistika govori da oko stotinu ljudi tokom godine izgubi život u različitim nesrećama i većina bi verovatno mogla biti donor, međutim kod nas kao da ne postoji razvijena svest o plemenitosti tog čina.. -Iskreno verujem da ne postoji ništa plemenitije, humanije, nego biti donor. Svi smo mi konačni, ali može li biti nešto plemenitije od spasavanja drugog života. Srce jeste mišić, no nosi i simboliku svih onih koji su, kako kažemo, tokom jednog života ušli u to srce. To srce može da kuca u nekome drugom, srce nekog bliskog ispunjeno svim uspomenama, živi i dalje, samo u drugim grudima. Volela bih da institucije u koje ljudi imaju najviše poverenja budu podstrek širenju donrstva ukazujući na njegov značaj, da se na različite načine podstaknu drugi da potpišu donorsku karticu – iskazuje želju dr Aleksandra Živković.
Šabac – grad uspomena U Beogradu je dr Aleksandra Živković, a Šabac je napustila onako kako je i danas mnogi poznaju, kao Aleksandra, od milošte Ana, Ranković. Povratak u Šabac nije dolazak u rodni grad, u posetu roditeljima, već i povratak u prošlost, na mesto bezbrižnosti i uspomena koje sijaju istim sjajem u sećanju.
-Odrastala sam u blizini autobuske stanice i detinjstvo je bilo potpuno bezbrižno, divno. Pamtim dane igre koja je bila svakodnevna, beskonačna, a nikada monotona. Živo se sećam školskih drugarica, drugova, nastavnika, profesora iz Šabačke gimnazije, Komana, Kulona, Slavka, Jozu... to su ona sećanja zbog kojih se bez razloga nasmejem od miline kada se probude. Zbog tih uspomena koje uvek iznova ožive uživam u svakom dolasku.
Lekari uglavnom prvi san o svojoj profesiji imaju još u detinjstvu, čitavo školovanje je put ka ostvarenju tog sna, no u slučaju Aleksandre to nije bio slučaj. Vukovac Šabačke gimnazije dugo je razmišljala o narednom koraku.
-Sećam se razgovora sa ocem pri kraju treće godine. Najpre sam rekla arhitektura, on me je podsetio da mi je geometrija najmanje omiljen deo matematike, što je istina. Posle sam mislila o farmaciji, no i ona mi u analizi nije bila dovoljno privlačna i tek potom je baš otac pomenuo medicinu.
Foto: Insitut „Dedinje“ i priv. fb profilDonorstvo najplemenitiji čin
Misli o odustajanju Ljubav između medicine i dr Živković se razvijala postepeno, većim intenzitetom nakon perioda u kome su postojala i preispitivanje odluke.
-Početne godine su donele opšte predmete i nisam osećala da upoznajem medicinu. Razmišljala sam i da odustanem, iako nije bilo problema na ispitima. Roditelji su me ubedili da istrajem. Trenutak preokreta je patologija, težak predmet koji sam učila sa posebnim zadovoljstvom, jer je bio direktan dodir sa medicinom. Sledili su stručni predmeti jedan za drugim i shvatila sam da je izbor bio pravi. Beograd je tako postao novi grad življenja, no Šabac je zauvek ostao moj grad i grad divnog životnog perioda koji me je oblikovao.
dr Aleksandra je imala priliku da upozna kolege, rad i prestižne bolnice Evrope, između ostalih i “Karolinsk“ u Stokholmu, Foto: Insitut „Dedinje“ i priv. fb profilDonorstvo najplemenitiji čin
Foto: Insitut „Dedinje“ i priv. fb profilDonorstvo najplemenitiji čin
