Obeležena 105. godišnjica oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu
U porti Sabornog hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, danas je obeležena 105 godišnjica od oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu.
Posle opela stradalima za slobodu koju danas baštinimo, na Spomenik palim Šapčanima u ratovima 1912 – 1918, vence su položili predstavnici Vojske Srbije, Mačvanskog upravnog okruga, Grada Šapca, SUBNOR-a, udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova i kulturu sećanja, kao i potomci ratnika. Polaganje venaca/Glas Podrinja Episkop šabački Jerotej započeo je besedu rečima „jednog od najvećih Srba posle Svetog Save“ vladike Nikolaja Velimirovića da se „veličina jednog čoveka, ili naroda, meri veličinom muke i stradanja za pravdu Božju, koja je i sam iskusio u vihorima strašnih ratova sa početka krvavog 20. veka“. - Prvi svetski rat bio je prva velika klanica čovečanstva, a u njemu osobito srpskog naroda, koji se našao u žrvnju istorije i velikih sila koje su, pokrenute silama tame, htele da malu, ali samosvojnu i ponosnu Srbiju, ugase kao plamičak sveće. U toj borbi, koja je odnela trećinu stanovništva tadašnje Srbije, ceo naš narod dao je svoj doprinos i podneo ogromne žrtve. Grad Šabac je, zbog svog pograničnog položaja, zajedno sa Mačvom, Pocerinom i Podrinjem, prednjačio po razmerama razaranja koje je doživeo i po težini zločina koji je austro-ugarska vojska počinila nad njegovim žiteljima. Upravo zato smo se zato ovde okupili pred našim Sabornim hramom, hramom mučenikom, koji je u te strašne dane, zajedno sa svojim narodom podneo ogromna stradanja bivajući ujedno grobnica njihovim izmučenim telima, ali i kolevka života večnoga njihovim svetim dušama, istakao je vladika Jerotej i dodao da su nam slobodu, koju je čuvala šabačka nejač, doneli srpski vojnici, vitezovi, mučenici, na današnji dan pre 105 godina. Episkop šabački Jerotej/Glas Podrinja Član privremenog organa grada Šapca Blaža Knežević podsetio je prisutne da je Šabac, koga su zvali Mali Pariz s kraja 19 i početkom 20 veka, nakon Prvog svetskog rata, prozvan Srpski Verden, što „nije bila samo puka asocijacija na još jedan francuski grad, nego simbolika stradanja i razaranja koja je spojila francuski Verden i srpski Šabac“. - Taj strašni period u kom je naš grad izgubio skoro polovinu svog preratnog stnovništva, grad u kom je nakon neprijateljskih ofanziva bilo gotovo nemoguće pronaći neoštećenu zgradu, u kom su počinjeni strašni zločini protiv civilnog stanovništva, gde su njegovi sugrađani upravo na ovom mestu proživeli svoje najveće stradanje... U vremenu kada svi teže da činjenice minimalizuju, nekorektno bi bilo ne podsetiti se svega što je u jednom vremenu bila realnost našeg grada. U čast obeležavanja još jedne godišnjice od završetka Prvog svetskog rata, grad Šabac sa izuzetnom pažnjom uspomenu na ovaj događaj. Kao odgovorni članovi zajednice, čuvajući uspomenu na žrtve koje je grad podneo u Prvom svetskom ratu, negujemo zahvalnost, sećanje i poštovanje, kao temeljne ljudske vrednosti svesni saznanja da nije sve počelo od nas i sa nama. U svetu koji se ubrzano menja, sigurni smo da se, bez ovih vrednosti, naša sadašnjost čini nepotpunom, a budućnost neizvesnom, istakao je Knežević. Član Privremenog organa grada Šapca Blaža Knežević/Glas Podrinja Predsednik Okružnog odbora Saveza udruženja potomaka ratnika, pukovnik u penziji Slobodan Živanović naglasio je da je Šabac tri puta oslobađan – prvi put posle Cerske, drugi posle Kolubarske bitke, a treći i konačni, na današnji dan 1918 godine. - Kapetan Jovan Krstić izvestio je komandu da je u 11 i 30 ušao u opljačkani i porušeni grad. Šabac je ogrejalo jesenje sunce slobode, vrlo oštro i zubato, jer se do nje došlo sa ogromnim žrtvama i nadčovečanskim naporima. Ovde gde smo se sabrali danas, najveći zločin izvršili su austroguraski slodati, oni sa šiljkom na šlemu, sa dum-dum mecima u cevi. Dana 12. avgusta 1914. zatvorili su u crkvu oko 200 talaca, koje su trećeg dana izveli na gubilište. U porti hrama ubijeno je 157 nedužnih ljudi. To im nije bilo dovoljno, pa su ljude vešali o kućni dovratak i bandere po celoj Mačvi. Bezbroj je i pojedinačnih monsturoznih ubijanja. Kada sva zverstva nisu pomogla, Kajzer je ljutito naredio da Srbija bude uništena. Krajem 1914. sledi ogroman pritisak i povlačenje naše vojske na Kosovo, pa preko albanksih bespuća ka obalama spasa Jonskog i Egejskog mora. To su bila ogromna stradnja usled gladi, tifusa i oštre zime, ali se vojska na Krfu i Bizerti vrlo brzo oporavila, reorganizovala i, posle rovovskog zatišja, energičnim probojem Solunskog fronta i uzastopnim gonjenjem neprijatelja, za 46 dana, oslobodioci su stigli i u naš grad, rekao je Živanović.
Danas smo se molitveno setili svih, oslobodioca i onih koji slobodu nisu dočekali, koje je Gospod oslobodio i Sebi kroz muke prizvao. Pomolili smo se za njih, ali i njima, budući da duboko verujem da su zbog svoje ljubavi prema Bogu i njegovoj pravdi, zbog teškog i mučeničkog stradanja dospeli tamo gde svi sveti prebivaju te da imaju slobodu pred Hristom Gospodom da se mole za nas, njihovu decu i sugrađane, da budemo dostojni milosti Božje, poručio je Episkop šabački Jerotej
Polaganje venaca/Glas Podrinja
Episkop šabački Jerotej/Glas Podrinja
Član Privremenog organa grada Šapca Blaža Knežević/Glas Podrinja
