Берза

  • aero 1.475 ⚫ 0,00%
  • dnos 1.100 ▼ -5,98%
  • kmbn 1.880 ▼ -1,31%
  • niis 700 ⚫ 0,00%
  • prgs 10 ⚫ 0,00%
  • rso15129 104,43 ▲ 0,77%
  • sjpt 420 ▲ 0,72%
  • tgas 11.600 ▼ -2,52%
  • vitl 799 ▲ 14,14%
(9. октобар 2017.)
Пољопривредни стручњаци:

Штета од суше у Србији милијарду евра

Држава још није саопштила колику је штету ове године нанела суша у пољопривреди Србије, а стручњаци тврде да су директни губици можда и већи од милијарду евра ако се приноси пореде са рекордним, прошлогодишњим, мада кажу да ова пољопривредна година није лошија од 2.000. и 2012. године
Штета од суше у Србији милијарду евра
Стручњак за пољопривреду Милан Простран рекао је за Бету да је, по незваничним проценама, врућина уништила четири милиона тона кукуруза, вредности 600 милиона долара.
"Ове јесени смо убрали четири милиона тона кукуруза, а 2000. године је од суше спасено 2,9 милиона тона. Приноси пшенице су 2000. били смањени, а ове године су били просечни, па ова сушна година није најгора", рекао је Простран.
Поред кукуруза, ове године је, по његовим речима, највише оштећена соја- род је преполовљен и изгубљено је 200 милиона долара.
"Ако је штета само на те две пољопривредне културе 800 милиона долара, укупна ће бити преко милијарду евра јер тој цифри треба додати и губитке на сунцокрету, репи и другим културама, воћу и поврћу", рекао је Простран.
Додао је да је индиректна штета од суше то што ће мањи род лоше утицати на развој сточарства, прерађивачку индустрију, домаћи бруто производ и извоз.
Последице суше, како је рекао Простран, највише је осетио пољопривредни произвођач јер неће имати довољно новца да уложи у производњу у идућој години.
Штету ће, према његовим речима, делимично ублажити раст цена због смањењка понуде, па ће се ти пољопрвредни производи скупље продавати.
Председник Удружења за унапређење производње и извоза житарица и уљарица "Жита Србије" Вукосав Саковић рекао је да је ове године штета од суше на кукурузу, соји и сунцокрету 600 милиона евра.
"Ова година је по приносима боља од 2012. годне које се сви сећају, а и од 2.000 године када смо чак и кукуруз увозили", рекао је Саковић.
Иако је, како је рекао, 2017. година трећа катастрофална сушна година од 2.000 године, кукуруза, соје и сунцокрета ће бити довољно за домаће потребе и "благих вишкова" за извоз.
Да би се спречиле вештачке несташице, требало би, рекао је Саковић, укинути царину на увоз кукуруза која је 24 одсто за земље ЕУ, а нула за Русију, Белорусију, Казахстан и још неке земље, као и за чланице ЦЕФТА споразума (Споразум земаља Централне Европе о слободној трговини).
"Царина на соју и сунцокрет не постоји, а на кукуруз је треба укинути јер не може да се користи нулта која важи за географски удаљене земље пошто је транспорт кукуруза скуп", рекао је Саковић.
Директор шећерана "Суноко" Љубиша Раденковић је рекао да је шећерна репа извађена тек на трећини њива и да приноси нису уједначени, али да није "све тако црно како је изгледало у августу".
"Просечан принос шећерне репе у Банату је 53 тоне, у Срему 46, а у Бачкој 42 тоне", рекао је Раденковић.
Додао је да је прошле године принос на тим њивама био од 65 до 68 тона, а вишегодишњи просек је 55 тона.

Извор: Бета

Најновији број

14. децембар 2017.

Најновији број