13. новембар 2017.13. нов 2017.
Лончар: У Србији дијабетес пети узрок смрти, 710.000 оболелих
Дијабетес је у Србији пети међу водећим узроцима смрти, а по процени Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" 710.000 одраслих има дијабетес, изјавио је данас министар здравља Златибор Лончар.
Лончар је на конференцији поводом Светског дана дијабетеса, 14. новембра, казао да половину оболелих од дијабетеса чини радно способно становништво, а да се тип два дијабетеса све чешће дијагностификује код деце и адолесцената.
"Због учесталости бројних компликације које га прате, дијабетес намеће велики економски терет здравственом систему и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на трошкове за оне који га немају", рекао је Лончар.
Најављујући формирање националног референтног центра за дијабетес, Лончар је казао да је у току израда новог националног програма за превенцију дијабетеса и регистра пацијената.
Лончар је навео и да по процени Међународне федерације за дијабетес свака 11 особа у свету има ту болест, што је приближно 415 милиона људи.
"То одговара популацији европског континента. Број оболелих невероватном брзином расте и према садашњим прогнозама до 2040. године биће увећан за више од 50 одсто, односно износиће више од 600.000 милиона. Највиши пораст се очекује у земљама ниског и средњег прихода. Проблем је што велики број људи и не зна да има дијабетес", казао је Лончар.
Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду Небојша Лалић рекао је да је нови свеобухватан регистар оболелих од дијабетеса важан за пацијенте и лекаре, јер ће омогућити праћење података о начину и успешности лечења, а биће и индикатор успешности здравствене заштите.
Лалић, који је и члан Републичке стручне комисије за праћење шећерне болести, истакао је важност што ће постојати књига евиденције о пацијентима из које ће јасно моћи да се сагледа стање пацијента.
Подсетио је да су од 2014. године у домове здравља враћена саветовалишта за дијабетес и навео да 36 одсто укупног броја оболелих од дијабетеса у Србији не зна да је болесно.
Лончар је на конференцији поводом Светског дана дијабетеса, 14. новембра, казао да половину оболелих од дијабетеса чини радно способно становништво, а да се тип два дијабетеса све чешће дијагностификује код деце и адолесцената.
"Због учесталости бројних компликације које га прате, дијабетес намеће велики економски терет здравственом систему и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на трошкове за оне који га немају", рекао је Лончар.
Најављујући формирање националног референтног центра за дијабетес, Лончар је казао да је у току израда новог националног програма за превенцију дијабетеса и регистра пацијената.
Лончар је навео и да по процени Међународне федерације за дијабетес свака 11 особа у свету има ту болест, што је приближно 415 милиона људи.
"То одговара популацији европског континента. Број оболелих невероватном брзином расте и према садашњим прогнозама до 2040. године биће увећан за више од 50 одсто, односно износиће више од 600.000 милиона. Највиши пораст се очекује у земљама ниског и средњег прихода. Проблем је што велики број људи и не зна да има дијабетес", казао је Лончар.
Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду Небојша Лалић рекао је да је нови свеобухватан регистар оболелих од дијабетеса важан за пацијенте и лекаре, јер ће омогућити праћење података о начину и успешности лечења, а биће и индикатор успешности здравствене заштите.
Лалић, који је и члан Републичке стручне комисије за праћење шећерне болести, истакао је важност што ће постојати књига евиденције о пацијентима из које ће јасно моћи да се сагледа стање пацијента.
Подсетио је да су од 2014. године у домове здравља враћена саветовалишта за дијабетес и навео да 36 одсто укупног броја оболелих од дијабетеса у Србији не зна да је болесно.
Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
