Предраг Петровић нови специјалиста опште хирургије

Највећа радост за сваког лекара је када се пацијент опорави, посебно што постоје бројна стања која могу да се реше само хируршким путем. А упркос све напреднијим дијагностичким уређајима, често не можете да знате са чиме се сусрећете док не започнете операцију. И у томе је чар хирургије. Ту ништа није једноставно, па и оно што се сматра да је рутинска интервенција може да се закомпликује.

Зато код нас увек мора да постоји опрез, мала доза страха како се лекар не би превише опустио и помислио да све лако може да реши, открива нам др Предраг Петровић, нови специјалиста опште хирургије у шабачкој болници.

У Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ др Петровић ради од јануара 2016. године. Ипак, његова повезаност са овом здравственом установом траје много дуже. Његова мајка Драгица је медицинска сестра, па је др Петровић у најранијем узрасту из прве руке могао много тога да научи о посвећености, хуманости и о томе шта носи позив здравственог радника. И било је природно да нешто касније упише средњу Медицинску школу. Можда се баш тада родила љубав према хирургији, јер је др Предраг Петровић највише волео да вежбе обавља управо у операционој сали.

– У хирургији ми се свидело што можеш својим потезима, тим мануелним радом да решиш одређени здравствени проблем код пацијента. Али није довољно да ти се нешто само свиди. Једно су жеље, а прави изазов је открити да ли је то прави избор. У томе могу да помогну искусне колеге, али и руководство установе. Они су у стању да препознају да ли у неком младом лекару постоји потенцијал да се усавршава у области која му се допала. Када сам у октобру 2018. године добио специјализацију из опште хирургије, тада је све дошло на своје место – прича др Предраг Петровић.

Пут до професионалног усавршавања за овог младог хирурга није био једноставан. Припада генерацији лекара који су након дипломирања дуго чекали запослење. Медицински факултет у Новом Саду завршио је 2011. године, а од тада је много времена прошло док га Дом здравља у Коцељеви није ангажовао као лекара у сеоским амбулантама. По истеку уговора након две и по године, поново се придружио својим колегама на месту где су тада најчешће били – на евиденцији за незапослене.

– Месецима сам био без посла. У исто време објављени су конкурси у шабачкој болници и на Медицинском факултету у Новом Саду на Катедри за физиологију. Тамо су тражили сарадника у настави. И десило се да сам позитиван одговор добио из обе установе. Одабрао сам Шабац и нашу болницу, јер ме је занимао рад са пацијентима. Искуство у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања је било злата вредно и сматрам да сваки млади лекар мора да прође ту службу јер на том месту може да научи много тога и да се упозна са бројним стањима – наглашава др Петровић.

МЛАДИ ЛЕКАРИ МОГУ БРЖЕ ДА НАПРЕДУЈУ У МАЊИМ СРЕДИНАМА

– Сматрам да млади лекари могу брже професионално да напредују у мањим срединама. Регионалне болнице попут наше подразумевају да лекари буду свестрани. Имамо хитан пријем, политрауматизоване пацијенте, потом пацијенте са широком патологијом, са различитим болестима и хроничним и акутним. Таква стања не остављају нам ниједан други избор него да се брзо осамосталимо, што у великим центрима често није случај – објашњава др Петровић.

Општа болница Шабац - сајт