Драгољуб Марјановић, настављач породичне традиције коњарства дуге готово век

Грациозно долазе, излазе на борилиште препуштајући славу јахачу. На крају, поносно ће одшетати до свог бокса, добро знаним путем од кога не одступају. Они најбољи, овенчани славом победе, стајаће пред фотографима и сниматељима делећи славу тријумфа. Имаће добре и лоше дане, али ће увек нудити време и пажњу онима који знају вредност пољупца или миловања изнад губице. Племенити четвороношци, јединствени вид лепоте и господства.

-Ниједан љубимац не може да се мери с коњем или кобилом. Нема лепше, паметније животиње. Речи нису довољно јаке да опишу спону с њима. Када се ждреби, нико у породици данима не спава. Брига и ишчекивање побеђују умор. Одлазимо до штале, пратимо на камерама, све како би то протекло на најбољи начин – покушава да опише неописиво Штитарац Драгољуб Марјановић, настављач породичне традиције коњарства дуге готово век.

деда Немања Марјановић (фото: Глас Подриња)

Традиција јача од свега

Драгољубов деда и његов рођени брат Немања су тридесетих година прошлог века купили кобилу Селису из Бечеја, од Геодона Геце Дунђерског, чувеног српског индустријалца и банкара. Селиса је ождребила Штитарца и Сумарена који су још пре рата трчали у Београду.

Свако грло је једна прича, сваки власник једна нова, али одговор на то шта се догађа када галоперке и галопери више не могу да буду на стази, није једноставан.

Скарлет О Хара у једном од победничких наступа (фото: приватна архива Драгољуба Марјановића)

-Долазили су Руси, нудили да купе Скарлет за 15 хиљада долара. Не би је дали ни за милионе. Како се одвојити од некога ко је светлост дана угледао код вас? Поцепала се приликом ждребљења. Тежак је био опоравак, лечили смо је седам година, шта смо могли учинили смо и потом је поклонили Школи јахања у Новом Саду где је причињавала радост и њима све док није преминула прошле године – присећа се Драгољуб Марјановић.

-Отац и стриц су их јахали у тренингу кући, а онда пешке водили до Београда, преко Обреновца. Никада грла нису јахана до престонице, него јахачи и коњ један поред другог кораком, читав дан – прича Драгољуб.

У власништву Марјановића била је Галипољка, победница Трке Београда и Сент Леџер надметања. Она је ождребила Гаригранта, победника две велике трке у главном граду, једне у Бечу и првог грла из источног блока које је прелетело океан. Када је продат Перици Ђурђеву наступао је у Кентакију, на чувеном Кентаки дербију. (САД).

-Деда Немања никада није седео, он је чучао с лулом док је покрај њега стајала мала столица с кафом и једном чашицом ракије. Ту су се окупљали сви и причало се само о коњарству на сваки начин. Као најстарији унук био сам уз њега увек упијајући и живећи те приче. Своје прво грло сам купио 1982. као поклон ћерки за рођендан.

Касније је из Енглеске Драгољуб пазарио Сијеру Дор, она је ождребила Сицилију, а Сицлија чувену Скарлет О Хару, победницу 12 трка.

-Сећамо се дана када је Сицилија ождребила Скарлет. Побеђивала је у хандикап тркама грла из целе Европе, ретко када је била изван прва три, без обзира да ли је трчала на песку или трави. Подсећала је на свог оца Маграну. Трчала је оне дистанце које су јој одговарале и била је сјајна – присећа се саговорник.

У коњарском крају попут нашег, где је прва трка организована још 1820. године, ово је једна од многих прича у којој гласније од свега говори традиција. Увек има изузетака, али махом су актуелни власници настављачи традиције започете неколико генерација раније. Шабац и Богатић су већ дуго ослонци галопског спорта Србије.

Шта када галопери прерасту галоп?

О породичној традицији Драгољуба Марјановића можете прочитати у тексту Марјановића коњи препливали "Велику бару". и чувеној Скарлет О Хари у чланку "Скарлет О Хара краљица штале Драгољуба Марјановића".

Projekat "Lokal pres Lab 2.0" je razvijen i podržan od strane programa "Medijski inkubator za Zapadni Balkan" Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije a realizuju ga članice PU "Lokal pres".