Дуги рукави, панталоне и самопреглед - прва линија одбране од крпеља

Са доласком пролећа и интензивирања боравка у природи, повећава се и могућност убода крпеља. Зато је неопходно пре боравка на травнатим површинама, што боље заштитити себе и окружење. Болест која вреба између осталог јесте и лајмска болест, а инфекција се преноси убодом зараженог крпеља.

- Ова зима није била нешто нарочито јака па можемо очекивати да већ крену крпељи. Најважније је знати како се заштитити и на који начин доћи до дијагностике у случају да се закачи крпељ односно избаци свој заразни материјал преко рилице у наш организам. Мере превенције подразумевају избегавање боравка и проласка кроз високу траву, не задржавати се у парковима и травнатим површинама који нису сређени, покошени.

Крпељ када се извади треба да се стави у физиолошки раствор и донесе у Завод на анализу. То је јако битно нарочито због лајмске болести да се не креће са лековима (антибиотицима) унапред, односно да знамо да ли је уопште крпељ који нас је ујео заражен или не

Боравак у природи треба да се веже и за адакветан избор гардеробе. Препорука је да се обуку дугачки рукави, ногавице од панталона најбоље да буду увучене у чарапе и да се по повратку обавезно уради самопреглед а одело одложи на прање. Ко има кућног љубимца, мора посебно обратити пажњу и због могућности да се крпељ закачи за пса или мачки али и због вероватноће да га унесе у кућу. Постоје разне врсте репелената у стику или спреју које штите од уједа инсеката и они су делотворни и кад су крпељи у питању. Ако смо приметили да нам се крпељ закачио, важно је и како ће он бити извађен. Уколико нисмо вешти, најбоље је отићи до прве амбуланте где ће се то урадити стручно јер је јако важно да се он не вади у деловима – истиче др Драгана Радојичић, помоћник директора за послове јавног здравља Завода за јавно здравље Шабац.

Фото: Глас Подриња

Докторка Радојичић наглашава да никако не треба крпеља који се закачио „опијати“, односно не користити ацетон, алкохол, дезинфекционо средство.

-Тек по вађењу крпеља се дезинфикује место убода, не раније. У Заводу за јавно здравље од прошле године је доступна ПиСиАр метода којом је могућа детекција генома Борелиа бургдофери. Центар за молекуларну дијагностику врши доказивање генома у човеку и у самом крпељу. Све анализе се раде на упут изабраног лекара и две трећине крпеља на којима је до сада рађена анализа је било позитивно.
Крпељ када се извади треба да се стави у физиолошки раствор и донесе у Завод на анализу. То је јако битно нарочито због лајмске болести да се не креће са лековима (антибиотицима) унапред, односно да знамо да ли је уопште крпељ који нас је ујео заражен или не. Ако дијагностика потврди да се ради о зараженом крпељу, добија се адекватна терапија или се прати само место убода. Осим ПиСиАр методе, ради се и серологија, доказивање постојањa антитела на борелију. С обзиром да је за стварање антитела ипак потребно извесно време, ПиСиАр анализа се препоручује као бржа где се резултат добија за четири до пет дана. Прошле године смо почели са овом методом у јуну месецу и већ у јулу смо имали први позитиван резултат.

Вакцина не постоји и због тога су од великог значаја све превентивне мере заштите

Фото: Глас Подриња

Србија је ендемско подручје за већи број обољења чије узрочнике преносе крпељи (лајмска болест, хумана гранулоцитна анаплазмоза, туларемија, Кју-грозница...). Лајмска болест се више не пријављује као раније, тако да не знамо колико заправо имамо оболелих. Развија се у три фазе почев од прве где се јавља црвени печат преко 5 сантиметара око места уједа (код 20% болесника ова фаза изостаје). Онда долази до друге, треће фазе и она се заправо открива тек кад се јавље неуролошки проблеми и настане „пост-лајм синдром“. Зато је јако важна анализа како би се открило на време евентуално постојање заразе и та могућност постоји, како анализа човека тако и самог крпеља и препорука је да се та молекуларна дијагностика што више користи. Подвлачим да је изузетно важно да се не крене без потребе са терапијом и са друге стране да се уколико је потребно, али само у том случају, са терапијом крене на време, у првој фази болести – наводи др Радојичић.