Владимир Перић из Шапца бави се пчеларством од 2019. године, а данас има око 70 кошница и регистровану пчеларску фарму. Пчеларство види као начин живота који захтева стално учење, присутност и разумевање природе. Осим што производи различите врсте меда, знање несебично дели с младима и упозорава на последице климатских промена и прекомерне употребе пестицида. Верује да без пчела нема ни живота и да су сарадња и одговорност кључ опстанка опрашивача Владимир Перић из Шапца бави се пчеларством од 2019. године. У кратком року успео је да изгради стабилан пчелињак са око 70 кошница, што говори о озбиљности и посвећености. Његов рад је пример како се упорношћу, посвећеношћу и стицањем знања може напредовати у пчеларству. Глас Подриња -Први мој покушај бављења пчеларством био је 2002. године. Тада нисам имао довољно времена и простора, те сам одустао. Када сам се преселио на Летњиковац у кућу са двориштем вратио сам се пчеларству – каже Владимир и додаје да је пчеларство љубав која га никада није напустила. Корак по корак, кошница по кошница и настала је Пчеларска фарма „Перић“.
-Све што радим радим из љубави и емоција. Није лако, али све што се ради из задовољства вредно је. На подручју Мачве, Поцерине и околине Шапца, услови за пчеларство су повољни, али не и једноставни. Промене у клими, све чешће суше, као и употреба хемикалија у пољопривреди, представљају изазове за сваког пчелара. Владимир се овим изазовима супротставља кроз континуирано усавршавање и пажљиво праћење стања пчелињих друштава током целе године.
-Веома је важно, посебно на почетку да имате ментора, да учите о пчелама кроз стручну литературу и праксу. Без основног знања, теоријског тешко да пчелар може бити добар и успешан. Имао сам срећу да сам имао доброг ментора, а сада сам и сам ментор младима. Глас Подриња
Менторство, знање и сарадња пчелара Поред производње меда, његов рад обухвата и негу пчелињих заједница, едукацију о значају пчела за екосистем, као и дељење искустава са другим пчеларима у локалној заједници. За њега је пчеларство више од посла – то је начин живота који захтева сталну присутност, пажњу и разумевање природе.
-Помажемо једни другима, посебно када су селидбе. То је захтеван посао и без солидарности, сарадње тешко је успети у свему.
Код Перића се може пронаћи мед од липе, уљане репице, багрема, ливадски, као и пиће Медница (врста ликера са медом и прополисом).
-Квалитет је оно што издваја добре пчеларе. Из године у годину људи долазе и купују мед код мене, што ми је драго. Због њих и себе одржавам тај квалитет. Посебно када долазе по производе на кућну адресу. Увек препоручујем да се мед, пчелињи производи купују од познатог пчелара из краја. Не само због квалитета, већ и због састава. Ако је мед прикупљен на микролокацији вашег становања мање су шансе да ће доћи до реакције на полене и алергене. Фото: "Глас Подриња"
Све траженији је мед од уљане репице који је специфичног укуса и боје. Кремасто беле структуре укусом подсећа на слатки, млечни путер.
-Све је траженији због укуса, благодети. За њега је специфично да се брзо кристалише и да дуго задржава ту кремасту структуру. Мене укус подсећа на бели чоколадни крем.
Прави мед и кристализација Владимир истиче да се мед с временом кристалише, и да је то природни процес. Она не утиче на квалитет меда, осим на боју и текстуру. Мед се састоји од шећера (фруктозе и глукозе), воде, минералних материја, витамина, протеина, киселина.
-Пчела прикупља нектар са цвета који у себи садржи фруктозу (воћни шећер) и глукозу (грожђани шећер). У једном од два желуца, нектар прерађује у фруктозу и глукозу, а тако у зависности од количине фруктозе долази до брже или спорије кристализације меда. За процес кристализације “крива” је глукоза у меду. Када она прелази из течног у чврсто стање тада долази до кристализације меда. Најспорије се кристалише багремов мед. Вештачки мед не може да се кристалиште. У суштини то и није мед, већ шећерни сируп који се продаје у различитим трговинским ланцима. Фото: "Глас Подриња"
Од цвета, пчеле до финалног производа у теглици Поцес врцања, тј. цеђења меда је најважнији поступак у производњи. Неопходно је да пчелар поседује и опрему за цеђење. Владимир има дозволу и регистрован објекат за паковање и пуњење меда који издаје Управа за ветерину.
-Проценат влаге је важан и о томе се мора водити рачуна. Када се мед изврца у право време са добрим процентом влаге, складишти добро може да траје дуго. Међутим ако се врца када је проценат влаге изнад 21% и не чува адекватно може да дође до ферментације, кисељења. Тада он није за конзумацију. У свом објекту обављам читав процес.
Тешка зима за пчеле и пчеларе Губици пчелињих друштава у Србији током марта и априла 2025. године могу се окарактерисати као катастрофални. Према наводима Савеза пчеларских организација Србије поједини пчелари изгубили су и до 80% друштава. Ова ситуација погодила је и регион. Више фактора утицало је на овакву ситуацију. Суша, пестициди, временски услови, недостатак хране током зиме.
-Дугорочни проблем који долази на наплату је неконтролисана употреба пестицида током године, не само када је сезона. Сматрам да је неопходна додатна едукација пољопривредника, сарадња са пчеларима и заједничко деловање – каже Владимир и додаје да је прекомерна употреба пестицида делимично условљена конкуренцијом на тржишту.
-У жељи да добијемо што више приноса и да пољопривредни производи буду на око лепи, примамљиви за купце земљиште, ваздух и вода трпе. Често људи и нису информисани о штетности употребе хемије, али и да постоје друге методе. Као пример могу да наведем репичин сјајник који напада уљану репицу. Да би заштитили принос фармери у Војводини користе пестициде у фази цветања. Тај период је најопаснији за пчеле и пчелиња друштва.
Пчеле су све(т) Владимир сматра да без пчела нема света, те да је неопходно заједничко деловање како би оне опстале.
-Када нестане пчела нестаће и човечанства. Оне опрашују све, не само воћа, поврћа и онога што ми конзумирамо као храну, већ и шуме. Када тако погледамо онда нам је јасније каква је будућност без пчела. Мислим да се ретко гледа изван личне добити, а потребно је да гледамо ширу слику.
Глас Подриња
Глас Подриња
