Ново рухо Храма Вазнесења Господњег у Дубљу

Комплетно уређан живопис обухвата све велике празнике и светитеље који се посебно поштују у том крају

Три деценије искуства преточене су у вештину осликавања деведесетогодишњег светог храма. Живописање унутрашњост Цркве Вазнесења Господњег у Дубљу је при крају. Старо здање добило је ново рухо баш у години у којој, поред поменутог, обележава још један јубилеј- 210 година од Боја на Дубљу. Професору у Школи примењених уметности, иконописцу и мештанину села Михаилу Симовићу припала је част да овај обиман посао реализује.

Упис у историју, за историју
Иконописом је почео да се бави у време студија, када је имао прилику да учи од квалитетних професора уметности и врхунских стручњака.

-Последњих десетак година активније се бавим иконописом. Пре живописа у Дубљу осликавао сам неке мање композиције, али овако захтеван и велики посао до сада нисам имао прилику да радим. Драго ми је што сам у прилици да га реализујем, јер је то црква у селу у коме живим и где долазим недељом на литургије последњих 25 година- истиче Симовић, док повлачи последње потезе четкицом, приводећи крају захтеван и исцрпан посао.

Тим чином, уписао се у историју свог места и своје надахнуће преточио у столетност. Емоције су посебне, а одговорност током целог процеса на највишем могућем нивоу. Идеја је била да се уради комплетан живопис храма- програм, распоред, композиција.

-Одредили смо сцене и светитеље. Основно је било да се наслика 12 великих празника, Богородичини празници и све остало што може да се уклопи. Настојали смо да буду заступљени светитељи који се посебно поштују у овом крају, свака слава коју обележава нека породица у Дубљу је насликана- напомиње.

Спомен- костурница
Црква је, додаје, веома лепо пројектована и има много зидних површина и складно укомпонованих целина.

-Морали смо да уклопимо већи број композиција. Битно је нагласити да се у крипти храма налази спомен- костурница где су похрањени земни остаци око 1.000 српских и око 160 чешких војника погинулих током Првог светског рата, негде на подручју Босне и Срема. То је ретка, можда и јединствена ситуација, да су војници зараћених страна сахрањени заједно. Тим поводом, представници Амбасаде Републике Чешке долазе сваке године 26.јула, када се обележава годишњица Боја на Дубљу- велике битке српских устаника против турске војске. Пошто је црква са спомен- костурницом, сликао сам већи број светих ратника, посебно у крипти, мученике и новомученике из наше Српске православне цркве- појашњава.

Почео је од куполе, где су му у послу око орнаментике, прозора и позадине помагале младе сараднице. Међу њима је и бивша ученица Школе примењеих уметности Маријана Боровић.

Столетна боја за сећање и трајање
-Нисам имао сарадњу са неким искуснијим иконписцем. Покушавао сам све ово време да нађем неког с ким бих могао да радим, али нисам успео- каже.

Осликан је комплетан храм са свим зидним површинама- 650 квадратних метара. Рад је изведен al secco поступком (пигмент боје наноси се на суву подлогу) акрилним бојама.

-Када смо започињали, урађен је комплетан пројекат са проценом архитекте. Носили смо елаборат на одобрење у Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву, пошто је објекат под заштитом и републичког и ваљевског завода. Будући да је црква саграђена пре 90 година, морали смо претходно да скинемо комплетан бојени слој, све до малтера. Затим се радила подлога на препоруку инжењера, па поново још једна подлога. Боје су акрилне, немачког произвођача, са гаранцијом на постојаност пигмента од 100 година. Користе се и у рестаурацији наших најзначајнијих споменика културе, попут Студенице- објашњава.

Највећи изазови
Пошто први пут ради осликавање живописа у храму, најсложенији је био почетак.

-Кренули смо од куполе, која има пречник 3,8 метара. Полупречник је негде моје висине. Необичан је осећај. Кад станем горе, цртеж је свуда око мене и јако је тешко оријентисати се. Велика су скраћења тог цртежа на сфери која дословно окружује са свих страна. Тражио сам начин да постављам цртеж у лежећем положају. Имао сам неки бамбусов штап који је мало дужи и помоћу њега сам поставио цртеж. Додатно ми је отежавало то што је све било прекривено скелама, па са дистанце ништа није могло да се види док све није било завршено. То је можда био највећи изазов- наводи.

Све време је имао подршку колега, посебно Анастасија Радовића, једног од наших најбољих иконописаца који је осликао Храм Свете Тројице на Летњиковцу, као и Храм Светог Саве и и Цркву Светог Јована Владимира у Бару.

Окупљање парохијске заједнице
Протојереј- ставрофор Урош Живковић, парохијски свештеник у Дубљу, од свог доласка у ову парохију ангажовао се, како на окупљању парохијске заједнице и обнови Литургијског живота поверене му парохије, тако и на обнови Храма Вазнесења Господњег и изградњи комплекса црквене порте. Организовао је реконструкцију крова, изградњу параклиса Светог Архангела Гаврила, црквене сале, ограде порте, споменика Боју на Дубљу, спомен чесме, комплетне фасаде, крипте, комплекса споменика, парохијског дома, живописа у храму, а у току је и изградња завичајног музеја. Од 2005. у порти се одржава ликовна колонија са више од стотину уметника. У оквиру ње организују се и књижевне вечери, а изложба радова традиционално прати обележавање Боја на Дубљу.

Уметност је свеобухватна
-Много ми је помогао на почетку око самог распореда живописа и касније саветима. Консултовао сам се и са колегиницом Јеленом Гускић Петровић која предаје у средњој ументичкој школи у Ужицу и иконописац је са изузетно великим искуством. Њена подршка и наши разговори били су ми драгоцени- додаје.

Спојио је уметност и веру савладавши највећи изазов у жељи да што боље одговори задатку, али ту није било места стваралачким изазовима.

-Не доживљавам црквену уметност сепаратно. Уметност је свеобухватна и верујем да је сви тако виде. Наш средњовековни живопис спада у највише домете зидног сликарства, али не само сакралног, црквеног, него зидног сликарства уопште. Црквена уметност и треба да буде таква да може бити равноправна у корпусу ликовних уметности. Трудио сам се на тај начин да приступим послу. Наравно, морају се поштовати одређени канони, оквири у којима се иконописац креће док ради један живопис- закључује Симовић.

Д.Димитријевић