Данас је Мала Госпојина – празник рођења Пресвете Богородице

Православни верници данас славе један од великих празника црквеног календара – Малу Госпојину, посвећен рођењу Пресвете Богородице. Овај празник убраја се у 36 најзначајнијих дана који су у календару означени црвеним словом.

Према предању, Богородичини родитељи, праведни Јоаким и Ана, живели су у Назарету и дуго нису имали деце. Њихову молитву Бог је услишио после педесет година брака, када су у позним годинама добили ћерку Марију – будућу Мајку Христову.

Иако није сасвим познато од када се овај празник обележава, значај Мале Госпојине дубоко је укорењен у хришћанској традицији. Српски краљ Милутин, један од највећих средњовековних задужбинара, посветио је Богородичиним родитељима цркву у оквиру манастира Студенице, чиме је овај празник додатно добио на духовном значају.

Посебно место празник има међу младима, који се на овај дан охрабрују да посете светиње и траже благослов за породични живот. У народу се Мала Госпојина слави и кроз бројне обичаје, најчешће повезане са рађањем и породичним благостањем. У појединим крајевима празнично расположење траје више дана, а многе породице, чак иако не славе, облаче свечану одећу и учествују у саборима и вашарима који се традиционално одржавају овог дана.

Народна веровања такође придају велику важност временским приликама на Малу Госпојину. Ако је тог дана сунчано и ведро, сматра се да ће предстојећа јесен и зима бити благе, без оштрих и дугих хладноћа.

Као и на Велику Госпојину, и на данашњи празник постоје одређене забране и правила која се у народу поштују, како би се осигурао мир и благостање у дому.