Марио Нишевић оџаке чисти са земље, без пењања на кров

Једном приликом док се возио градским аутобусом ка Јевремовцу, видео је на улици оџачара у радном оделу, са свим неопходним алатом преко рамена. Тада се Мариу Нишевићу како каже, појавила жеља да направи справу којом ће моћи да чисти димњаке са земље, без потребе да се пење на кров.

- У нашем крају има доста старих и трошних кровова, па је пењање често небезбедно. Одмах ми је прошло кроз главу да мора постојати начин да се избегне ходање по стрмим висинама, напуклим гредама и црепу, и тако је почело моје занимање за бављење оџачарским послом.

Фото: Canva

О машини и занату
- Машину за чишћење сам сам направио. Као млад сам учио занат и дуго радио као аутомеханичар. Одувек сам волео нешто да правим, да радим рукама. Моја машина за оџаке је направљена тако да већи део посла одради сама, а ја сам ту као помоћни радник. И то је предност посла кад не зависиш од другог већ сам планираш и распоређујеш своје време – каже Марио.

Сезона, клијенти и конкуренција
- У овом крају нема пуно оних који се баве овим занатом, и не знам тачно како раде. Знам да на територији Лознице постоји сличан систем, али није машински. Посла највише буде пред крај грејне сезоне, у априлу и мају, нарочито када дође до великих зачепљења после неколико месеци ложења у зимском периоду. Зову ме из Шапца и околине, у кругу од око 30 километара. Углавном радим са индивидуалним домаћинствима и породичним кућама. Цена је стандардна и иста за све, без обзира на запрљаност и приступачност. У неким хитним и тешким ситуацијама би требало наплатити више, али с обзиром на ситуацију, не радим то. Људи су углавном коректни. Дешавало се да, и након што спустим цену, муштерија видевши колико сам се намучио и потрудио да све остане чисто, плати пун износ, па чак и части – прича Марио.

Углавном су искуства позитивна. Посао радим сам, без помоћника, јер их је данас тешко наћи. Од
заштитне опреме користим рукавице и маску

Важно је редовно чистити оџак
- Ако се запуши оџак, дим се враћа у кућу већ при првом ложењу. То одмах ствара проблем – морате да кречите, не можете лако да угасите ватру, а може доћи и до враћања угљен-моноксида. Људи често не чисте оџаке по 20 година, зову тек када настане проблем. Неки су редовни, али већина није. За један оџак ми треба отприлике сат времена, некад и више. Не журим, волим да дођем, погледам ситуацију, попричам са људима и урадим посао како треба – објашњава мајстор.

Машину за чишћење сам сам направио. Као млад сам учио занат и дуго радио као аутомеханичар. Одувек сам волео нешто да правим, да радим рукама. Моја машина за оџаке је направљена тако да већи део посла одради сама, а ја сам ту као помоћни радник

Искуства са терена
-Углавном су искуства позитивна. Посао радим сам, без помоћника, јер их је данас тешко наћи. Од заштитне опреме користим рукавице и маску. Имао сам и једно лоше искуство на самом почетку. Ишао сам код једног домаћина чак три пута и нисам успео да очистим оџак. Kасније ме је поново позвао, јер проблем није био решен. Испоставило се да није проблем у запушености, већ у томе што су мајстори лоше сазидали оџак, па четка није могла да прође. Упркос свему, био сам упоран, чак сам му спасао котларницу од пожара који је избио његовом непажњом. У оџачарском послу сам релативно одскоро, али има да се ради и очекујем да ће бити и више како се приближава нова грејна сезона.
– наглашава мајстор Марио.