11. новембар 2018.11. нов 2018.
Ове године без „Винаверових дана”
У Шапцу је изостала манифестација установљена 2016, али то очигледно није била сметња да на Сајму књига буде промовисано седам дела у издању истоимене фондације, које иначе нема у регистру АПР-а
Шабац – Град Шабац је у априлу 2016. године покренуо манифестацију „Винаверови дани европске културе”, у знак пијетета према Станиславу Винаверу, ерудити, књижевнику и преводиоцу, по многима „најевропскијим писцу у српској култури”, рођеном 1. марта 1891. године у Шапцу. Манифестација је одржана и прошле године, али је ове, која је већ на измаку нема, што је био повод Зорану Николићу, бившем посланику ДСС-а у четири мандата и великом поштоваоцу Винаверових дела, да упита градске власти због чега се то догодило.
У отвореном писму градоначелнику Небојши Зеленовићу, (сада) грађанин Николић подсећа на његове речи да Шабац за културу издваја седам одсто градског буџета, што „представља убедљиво највећи проценат у Србији, а далеко премашује чак и највише стандарде ЕУ”: „Зар из тог седмопроцентног буџета за културу нисте били у стању да прибавите бар ’градски дубак’ како би традиција ојачала, усправила се и самостално проходала, раме уз раме са зналцима и поштоваоцима Станислава Винавера и професора Ђурића?”
Кабинет: Фондацији милион динара
Из кабинета шабачког градоначелника добили смо одговор да ће „следећа манифестација ’Винаверови дан’ бити одржана у мају 2019. године”, да ће тема научног скупа бити Винавер и немачка култура. Потврђено нам је Фондација „Станислав Винавер” основана у марту 2017, а да је прва седница Управног одбора (у саставу који смо већ навели) одржана 5. јуна исте године.
Фондација је, према одговору из кабинета, учествовала на јавном конкурсу за избор пројеката у култури, који је град расписао 7. септембра 2018. Комисија у саставу проф. др Милисав Савић, социолог Слободан Гавриловић и мастер српског језика и књижевности Страхиња Полић, 11. октобра ове године одлучила је да јој додели 1.048.000 динара, за издавање првих пет томова сабраних дела Радомира Константиновића, зборника „Видело света” и дело „Авангардисткиња, огледи о српској (женској) авангардној књижевности”, ауторке Жарке Свирчев.
Николић, такође, подсећа да је прошле године основана и Фондација „Станислав Винавер”, чији пун назив гласи Фондација за промовисање демократских вредности и промовисање и унапређење културе, уметности и образовања „Станислав Винавер”. Одлуку је донео локални парламент, а објављена у Службеном листу града Шапца 3. марта, док је решење о именовању Управног одбора објављено 22. марта.
– За председника УО постављен је господин Слободан Илић из Ваљева, бивши државни секретар Министарства финансија. Управни одбор је на „једној од седница” донео одлуку о покретању пројекта „Винаверове библиотеке” и да се у оквиру тог програма публикују сабрана дела Радомира Константиновића у 34 тома. Нисте, међутим, дозволили да се о пројекту поведе било каква јавна расправа, већ сте у потаји кренули у његову реализацију. Можда би се појавили и неки други, квалитетнији предлози. Јавност је остала ускраћена за одговоре и када је одржана седница УО на којој је донета одлука да се публикују дела Радомира Константиновића, ко јој је све присуствовао, да ли постоји записник и да ли су дефинисана финансијска средства за овај издавачки пројекат – истиче Николић.
У Службеном гласнику града, у решењима која је у марту 2017. потписао председник Скупштине града Немања Пајић, стоји да се у УО фондације поред председника Слободана Симића именују и чланови др Предраг Тојић (бивши државни секретар у Министарству за дијаспору) и Велимир Кузмановић. Фондација, према скупштинској одлуци из истог периода, има управитеља и културни савет, који именује и разрешава УО, а надзор над њеним радом обавља Градско веће.
Тражећи одговоре на нека од питања која је иницирао грађанин Николић, у Регистру фондација и задужбина који се води код АПР-а, нисмо могли да пронађемо ни једну фондацију која у свом имену садржи име Станислава Винавера, при чему Закон о задужбинама и фондацијама јасно прописује да фондација својство правног лица стиче тек уписом у регистар. Ни на званичном сајту Града Шапца нисмо успели да нађемо годишњи извештај о раду фондације (за 2017). Исти закон то императивно налаже.
Порески број (ПИБ) и матични број Фондације за промовисање демократских вредности и промовисање и унапређење културе, уметности и образовања „Станислав Винавер” нашли смо тек у регистру рачуна Народне банке Србије, где у опису делатности овог правног лица пише да се оно бави „уређењем пословања и доприносом успешнијем пословању у економији”, ничим од оног што је побројано у скупштинском акту о оснивању. Тај рачун код НБС отворен је тек 11. октобра ове године. Интересантно је, међутим, да под тим ПИБ-ом и матичним бројем претрага у АПР-у поново не даје никакав резултат, ни у регистру фондација и задужбина, нити по свим другим регистрима као да правно лице не постоји.
Исти ПИБ и матични број стоје уз име фондације и на порталу Јавних набавки, као и исти, у најмању руку чудан опис делатности. Податак више, јесте да се као особа за контакт наводи Драган Вујадиновић. Сазнајемо да је реч о бившем двоструком републичком посланику и председнику општине Косјерић до 2012. а сада члану проширеног председништва СДС-а. У документима јавне набавке за штампање пет књига Радомира Константиновића, од 300 до 600 страница у тврдом повезу, и две књиге од 300 и 400 страница везаних за „Винаверове дане”, која је оглашена 3. октобра а уговорена 18. октобра, као одговорно лице – директор, а не управитељ фондације наведен је Вујадиновић.
На јавну набавку за штампање Константиновићевих дела јавила се само фирма „Сајнос” из Новог Сада, која је понудила услугу за укупно 666.666 динара (без ПДВ-а). Отварање понуда, како је наведено на порталу Јавних набавки, обављено је у седишту фондације, у Карађорђевој улици 22, на адреси на којој се налази и Шабачко позориште. Изузетно кратак рок (уговором предвиђена испорука најкасније до 20. октобра) није омео штампара да пет томова Константиновићевих књига и још две са ранијих „Винаверових дана” буде завршено и промовисано на Београдском сајму књига (21–28. октобра).
Аутор: Мирољуб Мијушковић
Извор : Политика
Шабац – Град Шабац је у априлу 2016. године покренуо манифестацију „Винаверови дани европске културе”, у знак пијетета према Станиславу Винаверу, ерудити, књижевнику и преводиоцу, по многима „најевропскијим писцу у српској култури”, рођеном 1. марта 1891. године у Шапцу. Манифестација је одржана и прошле године, али је ове, која је већ на измаку нема, што је био повод Зорану Николићу, бившем посланику ДСС-а у четири мандата и великом поштоваоцу Винаверових дела, да упита градске власти због чега се то догодило.
У отвореном писму градоначелнику Небојши Зеленовићу, (сада) грађанин Николић подсећа на његове речи да Шабац за културу издваја седам одсто градског буџета, што „представља убедљиво највећи проценат у Србији, а далеко премашује чак и највише стандарде ЕУ”: „Зар из тог седмопроцентног буџета за културу нисте били у стању да прибавите бар ’градски дубак’ како би традиција ојачала, усправила се и самостално проходала, раме уз раме са зналцима и поштоваоцима Станислава Винавера и професора Ђурића?”
Кабинет: Фондацији милион динара
Из кабинета шабачког градоначелника добили смо одговор да ће „следећа манифестација ’Винаверови дан’ бити одржана у мају 2019. године”, да ће тема научног скупа бити Винавер и немачка култура. Потврђено нам је Фондација „Станислав Винавер” основана у марту 2017, а да је прва седница Управног одбора (у саставу који смо већ навели) одржана 5. јуна исте године.
Фондација је, према одговору из кабинета, учествовала на јавном конкурсу за избор пројеката у култури, који је град расписао 7. септембра 2018. Комисија у саставу проф. др Милисав Савић, социолог Слободан Гавриловић и мастер српског језика и књижевности Страхиња Полић, 11. октобра ове године одлучила је да јој додели 1.048.000 динара, за издавање првих пет томова сабраних дела Радомира Константиновића, зборника „Видело света” и дело „Авангардисткиња, огледи о српској (женској) авангардној књижевности”, ауторке Жарке Свирчев.
Николић, такође, подсећа да је прошле године основана и Фондација „Станислав Винавер”, чији пун назив гласи Фондација за промовисање демократских вредности и промовисање и унапређење културе, уметности и образовања „Станислав Винавер”. Одлуку је донео локални парламент, а објављена у Службеном листу града Шапца 3. марта, док је решење о именовању Управног одбора објављено 22. марта.
– За председника УО постављен је господин Слободан Илић из Ваљева, бивши државни секретар Министарства финансија. Управни одбор је на „једној од седница” донео одлуку о покретању пројекта „Винаверове библиотеке” и да се у оквиру тог програма публикују сабрана дела Радомира Константиновића у 34 тома. Нисте, међутим, дозволили да се о пројекту поведе било каква јавна расправа, већ сте у потаји кренули у његову реализацију. Можда би се појавили и неки други, квалитетнији предлози. Јавност је остала ускраћена за одговоре и када је одржана седница УО на којој је донета одлука да се публикују дела Радомира Константиновића, ко јој је све присуствовао, да ли постоји записник и да ли су дефинисана финансијска средства за овај издавачки пројекат – истиче Николић.
У Службеном гласнику града, у решењима која је у марту 2017. потписао председник Скупштине града Немања Пајић, стоји да се у УО фондације поред председника Слободана Симића именују и чланови др Предраг Тојић (бивши државни секретар у Министарству за дијаспору) и Велимир Кузмановић. Фондација, према скупштинској одлуци из истог периода, има управитеља и културни савет, који именује и разрешава УО, а надзор над њеним радом обавља Градско веће.
Тражећи одговоре на нека од питања која је иницирао грађанин Николић, у Регистру фондација и задужбина који се води код АПР-а, нисмо могли да пронађемо ни једну фондацију која у свом имену садржи име Станислава Винавера, при чему Закон о задужбинама и фондацијама јасно прописује да фондација својство правног лица стиче тек уписом у регистар. Ни на званичном сајту Града Шапца нисмо успели да нађемо годишњи извештај о раду фондације (за 2017). Исти закон то императивно налаже.
Порески број (ПИБ) и матични број Фондације за промовисање демократских вредности и промовисање и унапређење културе, уметности и образовања „Станислав Винавер” нашли смо тек у регистру рачуна Народне банке Србије, где у опису делатности овог правног лица пише да се оно бави „уређењем пословања и доприносом успешнијем пословању у економији”, ничим од оног што је побројано у скупштинском акту о оснивању. Тај рачун код НБС отворен је тек 11. октобра ове године. Интересантно је, међутим, да под тим ПИБ-ом и матичним бројем претрага у АПР-у поново не даје никакав резултат, ни у регистру фондација и задужбина, нити по свим другим регистрима као да правно лице не постоји.
Исти ПИБ и матични број стоје уз име фондације и на порталу Јавних набавки, као и исти, у најмању руку чудан опис делатности. Податак више, јесте да се као особа за контакт наводи Драган Вујадиновић. Сазнајемо да је реч о бившем двоструком републичком посланику и председнику општине Косјерић до 2012. а сада члану проширеног председништва СДС-а. У документима јавне набавке за штампање пет књига Радомира Константиновића, од 300 до 600 страница у тврдом повезу, и две књиге од 300 и 400 страница везаних за „Винаверове дане”, која је оглашена 3. октобра а уговорена 18. октобра, као одговорно лице – директор, а не управитељ фондације наведен је Вујадиновић.
На јавну набавку за штампање Константиновићевих дела јавила се само фирма „Сајнос” из Новог Сада, која је понудила услугу за укупно 666.666 динара (без ПДВ-а). Отварање понуда, како је наведено на порталу Јавних набавки, обављено је у седишту фондације, у Карађорђевој улици 22, на адреси на којој се налази и Шабачко позориште. Изузетно кратак рок (уговором предвиђена испорука најкасније до 20. октобра) није омео штампара да пет томова Константиновићевих књига и још две са ранијих „Винаверових дана” буде завршено и промовисано на Београдском сајму књига (21–28. октобра).
Аутор: Мирољуб Мијушковић
Извор : Политика
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
