21. март 2019.21. мар 2019.
САНДРА КОЛАКОВИЋ, ТРЕНЕР ЖРК „МЕДИЦИНАР“
Појединачни напредак за тимски прогрес
Много сегмената одређује да ли је сезона успешна или не. Ипак, у океану „ситница“ увек има један главни циљ, док су остали споредни, потенцијално оправдања у случају неуспеха. За шабачки МЕДИЦИНАР прокламовани циљ био је пласман у плеј оф. Тај резултат је остварен, сезона је успешна, истиче за наш лист тренер Сандра Колаковић.
-Нисмо крили ту жељу која је на почетку сезоне изгледала и као превисоки циљ. У првенство смо ушли са променама на свим нивоима, консолидација је у тим случајевима неопходна и врло захтевна. Реално је било да избегнемо борбу за опстанак, но сањали смо доигравање. Нисмо желели да нам промене буду оправдање, веровали смо и када није ишло и на крају остварили успех. Поносна сам на девојке – наглашава Колаковић, некадашња рукометашица, а данас тренер шампиона Србије из сезоне 2016/17.
Постоји ли нешто због чега сте, као тренер, посебно поносни?
-На своје играчице. Напредовали смо заједно, свака појединачно је остварила прогрес и индивидуално и као део тима. Индивидуални квалитет је подређен успеху тима и успели смо. Биле су сјајне Јована Перић, наш капитен, на голу, Дуња Враголић на црти, Вукчевић и Сукур на крилима, Марина Рашић и Александра Крстић на бековској позицији, сјајна Сузана Ћубела која је донела додатни квалитет у другој сезони. Посебно бих истакла Јовану Милошевић, дете Медицинара коју знамо као крилну играчицу, а она је играла на свим позицијама, како у одбрани, тако и у нападу. Импресионирала ме је жељом да помогне, није питала, слушала је савете и спроводила на паркету. Наравно, рукомет је брза игра данас, захтева дугачку клупу и свака од рукометашица „из другог плана“ дала је итекако велики допринос успесима.
Опширније у штампаном издању...
-Нисмо крили ту жељу која је на почетку сезоне изгледала и као превисоки циљ. У првенство смо ушли са променама на свим нивоима, консолидација је у тим случајевима неопходна и врло захтевна. Реално је било да избегнемо борбу за опстанак, но сањали смо доигравање. Нисмо желели да нам промене буду оправдање, веровали смо и када није ишло и на крају остварили успех. Поносна сам на девојке – наглашава Колаковић, некадашња рукометашица, а данас тренер шампиона Србије из сезоне 2016/17.
Постоји ли нешто због чега сте, као тренер, посебно поносни?
-На своје играчице. Напредовали смо заједно, свака појединачно је остварила прогрес и индивидуално и као део тима. Индивидуални квалитет је подређен успеху тима и успели смо. Биле су сјајне Јована Перић, наш капитен, на голу, Дуња Враголић на црти, Вукчевић и Сукур на крилима, Марина Рашић и Александра Крстић на бековској позицији, сјајна Сузана Ћубела која је донела додатни квалитет у другој сезони. Посебно бих истакла Јовану Милошевић, дете Медицинара коју знамо као крилну играчицу, а она је играла на свим позицијама, како у одбрани, тако и у нападу. Импресионирала ме је жељом да помогне, није питала, слушала је савете и спроводила на паркету. Наравно, рукомет је брза игра данас, захтева дугачку клупу и свака од рукометашица „из другог плана“ дала је итекако велики допринос успесима.
Опширније у штампаном издању...
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.