БРАНИСЛАВ БРАНА ЂУКИЋ - НЕКАД И САД
ПРЕМА ЗНАЊУ И СПОСОБНОСТИМА
У серији текстова под насловом “Где су, шта раде“, “Глас Подриња“ доноси приче о људима који су својом делатношћу допринели развоју овог краја ( 13 )
Волео бих да овај наш разговор који ћете показати јавности буде више о времену и “Вискози“ у њему, него о мени - рекао је Бранислав Брана Ђукић, на почетку приче, јер сматра, по оној Ајнштајновој, да се човек не мери ни количином новца ни количином знања, човек се мери карактером. А то је доказивао вишедеценијским радом у “Вискози“, која му је остала у срцу и када је отишао на више функције у Београд, па и после када је у иностранству био познат и признат стручњак у својој струци. Чинио је све што је могао да “Вискозу“ спасе од пропадања и у тој борби није имао подршку. За раднике те индустрије, коју назива и светском, сматра да су били хероји и да се многа имена морају памтити у историји „Вискозе“и Лознице.
Рођен је 1941. године, из политичких разлога, како каже пише да је у Београду, а уствари је рођен у Ковиљу одакле му је и мајка. Детињство до једанаесте године провео је у Мачви, у Метковићу, код очевих, па део школовања у Шапцу и Лозници, студије у Београду где је завршио Технолошки факултет, специјалност прерада “Вискозе“, што значи да се већ тада одлучио за област блиску делатности фабрике “Вискоза“, која га је и стипендирала. Као добар студент имао је примамљиве понуде, чак и да ради на факултету, али се определио за Лозницу.
Лозница је била тада варошица мала по својим размерама, ми смо тај град као деца доживљавали у пуном смислу да ја нисам размишљао о некаквим ширим аспектима. Али је “Вискоза“ за нас била изазов, препознали смо шансу. Јесте била ретка. Дошао сам у једној повећој групи младих људи, са најбољим оценама, и почео да радим у најмањем погону. Зато што ме је старији колега усмерио и рекао да ће тај погон да прерасте и имаће опитну станицу. Та опитна станица је одиграла касније врло значајну улогу у мом стручном развоју. То је био један мали погон за производњу корда, влакна које се уграђује у аутомобилске гуме, веома значајног за ту производњу.То је било шездесет шесте да би та станица дошла мени у руке 1971. године јер сам тада био шеф производње у фабрици корда и водећи технолог. Е ту опитну станицу сам држао под својом контролом касније када сам постао и генерални директор. Без обзира шта сам радио та станица је била мој хоби. То опитно постројење је пружало изванредне могућности за експерименте, било је технолошки на светском нивоу, копија у малом фабрике. Био сам заљубљеник у тај посао.
Рођен је 1941. године, из политичких разлога, како каже пише да је у Београду, а уствари је рођен у Ковиљу одакле му је и мајка. Детињство до једанаесте године провео је у Мачви, у Метковићу, код очевих, па део школовања у Шапцу и Лозници, студије у Београду где је завршио Технолошки факултет, специјалност прерада “Вискозе“, што значи да се већ тада одлучио за област блиску делатности фабрике “Вискоза“, која га је и стипендирала. Као добар студент имао је примамљиве понуде, чак и да ради на факултету, али се определио за Лозницу.
Лозница је била тада варошица мала по својим размерама, ми смо тај град као деца доживљавали у пуном смислу да ја нисам размишљао о некаквим ширим аспектима. Али је “Вискоза“ за нас била изазов, препознали смо шансу. Јесте била ретка. Дошао сам у једној повећој групи младих људи, са најбољим оценама, и почео да радим у најмањем погону. Зато што ме је старији колега усмерио и рекао да ће тај погон да прерасте и имаће опитну станицу. Та опитна станица је одиграла касније врло значајну улогу у мом стручном развоју. То је био један мали погон за производњу корда, влакна које се уграђује у аутомобилске гуме, веома значајног за ту производњу.То је било шездесет шесте да би та станица дошла мени у руке 1971. године јер сам тада био шеф производње у фабрици корда и водећи технолог. Е ту опитну станицу сам држао под својом контролом касније када сам постао и генерални директор. Без обзира шта сам радио та станица је била мој хоби. То опитно постројење је пружало изванредне могућности за експерименте, било је технолошки на светском нивоу, копија у малом фабрике. Био сам заљубљеник у тај посао.
Најновији број
25. април 2024.
