Светски дан борбе против сиромаштва Србија дочекала са алармантним подацима
Угрожена четвртина становништва
Више од 25 одсто људи у Србији изложено је ризику од сиромаштва, показује извештај Европске мреже
Међународни дан борбе против сиромаштва, 17. октобар, Србија је дочекала са забрињавајућим подацима. Канцеларија Европске мреже против сиромаштва у Србији упозорила је данас да је у Србији ризику од сиромаштва изложена четвртина становништва. Како се наводи, са стопом ризика од сиромаштва од 25,4 одсто Србија је прва у Европи, због чега Европска мрежа против сиромаштва позива Владу Србије да смањење сиромаштва постави као приоритетни циљ и да хитно унапреди политике запошљавања и социјалне заштите, како би се спречило даље сиромашење грађана. Ризик од сиромаштва највећи је међу домаћинствима која чине две одрасле особе са троје или више деце, где стопа ризика износи 35,8 одсто, као и међу самохраним родитељима са једним или више издржаване деце: 35,4 одсто.
- По свим параметрима спадамо међу најсиромашније земље у Европи: како по просечној, тако и по минималној заради и стопи незапослености. Нажалост, можемо да се поредимо са афричким земљама, јер по свим критеријумима спадамо у земље трећег света. На поправљању тог проблема се не ради ништа. Популистичке приче о већем друштвеном производу и већој запослености нису тачне, што се види на сваком кораку у друштву, каже председник синдиката „Слога“ Жељко Веселиновић.
А са друге стране, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Ненад Иванишевић, најављује да ће грађани Србије од средине наредне године морати да раде да би зарадили социјалну помоћ. Радно способни људи који примају социјалну помоћ биће запослени на разноразним пословима. Ти људи ће радити на пословима у пољопривреди, одржавању путева и хигијени. Уз рад, они ће ићи на курсеве из разних заната да би у будућности могли лакше да нађу сталан посао“, рекао је Иванишевић.
- Представници Владе Србије у последње време кориснике социјалне помоћи, па чак и труднице, називају нерадницима. Ставови да помоћ од пар хиљада динара мора да се заради су незамисливи у нормалном свету. Ствар да се мора радити за накнаду од неколико хиљада динара ми личи на принудни рад. Социјалну помоћ, свуда у свету, добијају незапослени, а сигуран сам да би сви они желели да раде и да зарађују много више од висине социјалне помоћи. У Србији се фаворизују представници крупног капитала и банака, док се најсиромашнији терају на принудни рад. Ништа се конкретно не ради по питању поправљања животног стандарда најугроженијих грађана, упозорава Веселиновић.
Подаци о стопи ризика од сиромаштва у Србији добијени су истраживањем Републичког завода за статистику, у марту ове године, на основу анкете о приходима и животном стандарду.
- По свим параметрима спадамо међу најсиромашније земље у Европи: како по просечној, тако и по минималној заради и стопи незапослености. Нажалост, можемо да се поредимо са афричким земљама, јер по свим критеријумима спадамо у земље трећег света. На поправљању тог проблема се не ради ништа. Популистичке приче о већем друштвеном производу и већој запослености нису тачне, што се види на сваком кораку у друштву, каже председник синдиката „Слога“ Жељко Веселиновић.
А са друге стране, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Ненад Иванишевић, најављује да ће грађани Србије од средине наредне године морати да раде да би зарадили социјалну помоћ. Радно способни људи који примају социјалну помоћ биће запослени на разноразним пословима. Ти људи ће радити на пословима у пољопривреди, одржавању путева и хигијени. Уз рад, они ће ићи на курсеве из разних заната да би у будућности могли лакше да нађу сталан посао“, рекао је Иванишевић.
- Представници Владе Србије у последње време кориснике социјалне помоћи, па чак и труднице, називају нерадницима. Ставови да помоћ од пар хиљада динара мора да се заради су незамисливи у нормалном свету. Ствар да се мора радити за накнаду од неколико хиљада динара ми личи на принудни рад. Социјалну помоћ, свуда у свету, добијају незапослени, а сигуран сам да би сви они желели да раде и да зарађују много више од висине социјалне помоћи. У Србији се фаворизују представници крупног капитала и банака, док се најсиромашнији терају на принудни рад. Ништа се конкретно не ради по питању поправљања животног стандарда најугроженијих грађана, упозорава Веселиновић.
Подаци о стопи ризика од сиромаштва у Србији добијени су истраживањем Републичког завода за статистику, у марту ове године, на основу анкете о приходима и животном стандарду.
М.С.М.
Најновији број
25. април 2024.
