Старост прети селу
Димњаци без дима
У црквама Мачванског округа, много више опела него крштења. Сеоске куће у бесцење. Прерадни капацитети за опстанак
Статистичари указују на чињеницу да је будућност српског села озбиљно угрожена. Све „гласније“ су и изјаве политичара о потреби својеврсне ревитализације, овог дела државе који ју је у многоме и сачувао. Министар за рад, запошљавање, борачка и инвалидска питања Александар Вулин, каже између осталог на Међународном дану жена на селу у Зрењанину “Хајде да мењамо живот!“ Слаже се у оцени да је село сачувало Србију. У том смислу она (Србија) му дугује захвалност и помоћ. А селу је она, бар данас неопходна.
Ових хладнијих дана из многих димњака на селу не вије се плавичасти дим. У месним канцеларијама наглашавају да велики број људи умире или у потрази за бољим животом напуштају вековна огњишта. Старији, који махом остају у селима, кажу да млађи, “трбухом за крухом“, срећу најчешће траже у великим градовима. Дешава се да велике, светле куће у којима је живело и по десетак чланова домаћинства, остају празне и запуштене. Све више је имена у матичним књигама умрлих.
- На нивоу Мачванског округа, у 2015. години, настављен је негативан природни прираштај, као и ранијих година. Рођено је 2.497, а умрло 4.498 становника. Лако је утврдити да је више умрлих за 2.001 лице.
У свим општинама Округа је негативан природни прираштај, а изражено на 1.000 становника, највећи је у општини Владимирци (-12,9). На нивоу Округа, то је (- 6,9), каже Весна Скробић шеф одсека Републичког завода за статистику у Шапцу.
У овом граду је прошле године, према запису статистике укупно умрло 1.735 лица. Од тога на сеоском подручју 940, а градском 795.
У истом периоду, живо је рођено 1.080 беба. У граду 588, а на сеоском подручју 492 лица.
Илустрације ради, само у општини Богатић, 30 тамошњих пописивача, утврдило је да у 14 села има 9.037 домаћинстава и знатно мање људи него пре десет година. Укупно 2.650 житеља мање или скоро два Банова Поља (1.300 становника). Нажалост и ова економски моћнија села, веома добро се уклапају у суморну слику српског села на прагу 21. века.
- Ако држава нешто радикалније не предузме на подмлађивању села и стварању бољих животних прилика за останак младих на сеоским огњиштима многа од њих би заувек могла остати без становника и тако нестати са географске карте, каже Миомир Филиповић, председник Удружења културних стваралаца “Завичај“ из Сремске Митровице. У обиљу закона које Скупштина Србије усваја, завичајци предлажу доношење и усвајање Закона о заштити родног места. Ако се настави по старом, могло би се догодити да Србија буде водећа држава у свету у којој је сопственом небригом нестало на стотину села. За сада декларативна обећања надлежних остају само “мртво слово на папиру“.
Бела куга, немилосрдно хара у мачванским селима. Све већи број сеоских домаћинстава је на продају.
- Само у једној нашој улици избројали смо 30 празних кућа. Има још доста потенцијалних, каже Милан Поповић, угледни млади домаћин из Мачванског Метковића, који се породично определио за живот на селу.
Суморну сеоску демографску стварност употпуњују бројни свештеници Српске православне цркве који се жале да имају све више опела у односу на крштења. Председници села наглашавају да су им сеоска гробља све тешња, а и нове парцеле које купе, брзо се испуне.
Сви се слажу да је у овом тренутку, најхитније потребно систематско решење овог проблема села. Предлажу отварање мини млекара, шећерана, кланица и других прерадних погона у сеоским срединама. Циљ је безбедније економисање и побољшање општих услова живота и рада у интересу очувања села.
Ових хладнијих дана из многих димњака на селу не вије се плавичасти дим. У месним канцеларијама наглашавају да велики број људи умире или у потрази за бољим животом напуштају вековна огњишта. Старији, који махом остају у селима, кажу да млађи, “трбухом за крухом“, срећу најчешће траже у великим градовима. Дешава се да велике, светле куће у којима је живело и по десетак чланова домаћинства, остају празне и запуштене. Све више је имена у матичним књигама умрлих.
- На нивоу Мачванског округа, у 2015. години, настављен је негативан природни прираштај, као и ранијих година. Рођено је 2.497, а умрло 4.498 становника. Лако је утврдити да је више умрлих за 2.001 лице.
У свим општинама Округа је негативан природни прираштај, а изражено на 1.000 становника, највећи је у општини Владимирци (-12,9). На нивоу Округа, то је (- 6,9), каже Весна Скробић шеф одсека Републичког завода за статистику у Шапцу.
У овом граду је прошле године, према запису статистике укупно умрло 1.735 лица. Од тога на сеоском подручју 940, а градском 795.
У истом периоду, живо је рођено 1.080 беба. У граду 588, а на сеоском подручју 492 лица.
Илустрације ради, само у општини Богатић, 30 тамошњих пописивача, утврдило је да у 14 села има 9.037 домаћинстава и знатно мање људи него пре десет година. Укупно 2.650 житеља мање или скоро два Банова Поља (1.300 становника). Нажалост и ова економски моћнија села, веома добро се уклапају у суморну слику српског села на прагу 21. века.
- Ако држава нешто радикалније не предузме на подмлађивању села и стварању бољих животних прилика за останак младих на сеоским огњиштима многа од њих би заувек могла остати без становника и тако нестати са географске карте, каже Миомир Филиповић, председник Удружења културних стваралаца “Завичај“ из Сремске Митровице. У обиљу закона које Скупштина Србије усваја, завичајци предлажу доношење и усвајање Закона о заштити родног места. Ако се настави по старом, могло би се догодити да Србија буде водећа држава у свету у којој је сопственом небригом нестало на стотину села. За сада декларативна обећања надлежних остају само “мртво слово на папиру“.
Бела куга, немилосрдно хара у мачванским селима. Све већи број сеоских домаћинстава је на продају.
- Само у једној нашој улици избројали смо 30 празних кућа. Има још доста потенцијалних, каже Милан Поповић, угледни млади домаћин из Мачванског Метковића, који се породично определио за живот на селу.
Суморну сеоску демографску стварност употпуњују бројни свештеници Српске православне цркве који се жале да имају све више опела у односу на крштења. Председници села наглашавају да су им сеоска гробља све тешња, а и нове парцеле које купе, брзо се испуне.
Сви се слажу да је у овом тренутку, најхитније потребно систематско решење овог проблема села. Предлажу отварање мини млекара, шећерана, кланица и других прерадних погона у сеоским срединама. Циљ је безбедније економисање и побољшање општих услова живота и рада у интересу очувања села.
Љ.Ђукић
Најновији број
25. април 2024.
