ПЕСМОМ ДОДИРНУО НЕБО

Они који га знају од младости, кажу да је био посебан. Они који су га пратили кроз живот и рад, знају да је необичан. Сви они заједно верују да је остао свој. Спада у оне ретке који су свој рад крунисали резултатима, изборили се са животним ветровима, радили оно што знају и воле, и све то показали свету. А он је успео, рекло би се лепотом песме.
„Кад се каже Бранко Ђурковић, то је онај диригент Хора 66 девојака. Кад се каже Шабац, то је место у којем делује Хор 66 девојака. Да, то је хор Бранка Ђурковића“- записао је неких година Миодраг Симентић, о ономе што је ову средину разликовало од других и о човеку који је у овој средини учинио много више од неких других.
Бранко Ђурковић је рођен у Дубљу 1937. године, школовао се и у Шапцу, Сарајеву , Београду. Музичку школу, одсек кларинета, похађао је у Шапцу, ту изучио и Учитељску школу а Вишу музичку завршио у Сарајеву. Факултет музичке уметности, одсек Музичка теорија, студирао је у Београду где је две године студирао дириговање код чувеног професора Михаила Вукдраговића а постдипломске студије завршио је на истом факултету 1978. године, код такође чувеног професора Војислава Илића. Бранко Ђурковић, остаће забележено у историји ове области, први је магистар дириговања у тадашњој Југославији.
И све су то можда небитни подаци за оне којима музика није део живота, уосталом ова прича и није за њих, јер прича о животу једног уметника увек је испреплетана успесима али и препрекама које је он морао савладати да до успеха дође. О мукама које је превалио да постане оно што јесте, Бранко нерадо прича, а много би слова требало исписати о ономе шта је све чинио да Шабац постане симбол хорског певања оног, овог и времена будућег.