Псећи Шиндлер

Постоје две врсте љубитеља животиња, они који воле животиње и они који ће уложити своје време, новац, живце како би помогли напуштеним животињама. Наш суграђанин Александар Станојловић до сада је спасао животе више од 1.000 паса. Свакодневно, по граду, али и околним селима проналази остављене штенце којима пружа привремени смештај док им не нађе трајни дом.
- Довољно је провозати се кроз град и видети и комплетна легла штенаца које људи избаце на улицу. Многи од њих окрећу главу. Ја их узмем, сликам и објавим на „Фејсбуку“. Још постоје добри људи који се јављају. Понекад нађем и по пет или десет дневно. Наравно, не узимам све псе него оне који не би могли да преживе сами на улици. Имам плац ван града где су тренутно смештени они које још нисам трајно удомио, прича Александар.
Све финансира углавном сам. Поред хране, чишћења од паразита, некада и лечења, неретко их и стерилише о свом трошку. Џак гранула буде довољан само за два дана. Понекад добије помоћ из иностранства, али једном у пар недеља организује и акције у Великом парку где људи могу да му донирају храну, таблете против паразита или, најбоље, удоме неко штене.
Каже да кучиће не даје било коме, јер се једном десило и да пса поново избаце на улицу када је одрастао. Зато сада на то обраћа велику пажњу.
- Код нас ће остављања паса на улици увек бити. Морао би да се донесе закон као у Европи, ако хоћеш да ти се пас штени пријави одгајивачницу и плаћај порез, у супротном, мораш да га стерилишеш. Зато тамо нема луталица. Чак би и сви наши напуштени пси могли тамо да нађу дом, јер су код њих пси јако скупи, а већина би бесплатно удомила мешанца, наводи Александар.
До сада није наилазио на неразумевање, добијао је само подршку за то што ради. Иделано би било када би могао да добије неки плац, ван града где никоме не би сметао и где би направио приватни азил са ветеринарском станицом. Верује да има довољно пријатеља и хуманих људи уз чију помоћ би то финансирао.
Тренутно од плате возача и плате своје девојке издржавају и спасене штенце, као и њихове њуфаундлендере и штене добермана, а нашла се ту и понека мачка.
Неће у овој причи бити места за језиве сцене са којима се Александар сусретао. Има тога и превише сваког дана. Нажалост, о казнама за неодговорне власнике не слушамо никада.
Како систематског решења нема ни на видику, Александар ће наставити да се бори за све напуштене четвороножне душе својим ентузијазмом. Уколико желите новог најбољег пријатеља, можете му се обратити. Ако немате могућност да узмете пса, а желите да помогнете, можете помоћи и донацијом у храни. „Глас Подриња“ ће вас на време обавестити о следећој акцији помоћи за ове мале бескућнике.