Правда за нотаре

Сви смо изнервирани скочили до неба и кренули да их псујемо када су инсталирани у државни систем. Имали смо и право. Све је код њих скупље и спорије него у суду или општини. Погодили сте, ради се о господи – нотарима.
Паја из Касарских ливада је решио да им сервира освету и то хладну за атак на кућни буџет, али и за време изгубљено чекајући на оверу неког документа. Одлучио је Паја да се у Шапцу потпише за сваког кандидата, и да их малтретира тако што ће да им свашта каже, а они ће морати да отрпе, јер морају да слушају странке које су их ангажовале.
- Сада ћу мало ја њих да зезам и да их гледам како се зноје. Када партија нареди да се дође и да се ради, има да верглају као на производној траци, а ништа нећу да им дам. Све то плаћа партија – рече Паја.
Спремио је личну карту и у петак кренуо код напредњака који су искористили „право првенства“ и заказали нотаре најбрже од свих. Вучић „окачен“ на све стране смеје му се, а он само на нотаре мисли. Није ни стао у ред, већ се изнервирао када је видео гужву код „пензионерца“.
- Можда деле сендвиче и сокове ако су им претекли са митинга у Врању – упита Паја сапатника из реда, али не доби одговор.
Чекао је чекао, и одустао. Има још кандидата, помисли у себи и крену кући.
У суботу се упутио у Поп Лукину 15 где су сакупљани потписи за Сашу Јанковића. Не зна човека, али хоће да малтретира нотаре, видео да је дна раније била огромна гужва у Београду за њега. И поново се разочарао. Много народа потписало и нотари завршили посао пре него што су се надали.
- Измакли су ми пононово – рече Паја тој дами и крену кући.
У недељу није ни покушао да излази из куће, није се осећао добро, иако је чуо да су и ДСС, и Двери и они из Покрета Доста је било сакупљали потписе. Није му се дало.
Зато је у понедељак освануо дан за освету. Сад или никад. Спремио је и говор који ће да им упути, а и дотерао се што би народ рекао - као шпајз за зимницу. Вук Јеремић је тај. Кренуо је ка канцеларији бившег шефа дипломатије у Шапцу у Карађорђевој. Тамо, међутим, нема ни гужве, али ни нотара.
- Па, шта је ово? Где су нотари – завапи Паја, косу само што не исчупа себи.
- Потписе скупљамо у страначким просторијама. Велика је гужва, али слободно нам се придружите – рече му младић за столом.
- Не могу до „кифле“, вала, нема шансе да се пењем – уздахну нерасположено Паја.
Схватио је да му остаде само још Шешељ, али њему не би потписао ни за освету нотарима.
Сав скршен од бола што је систем увек тај који победи, Паја је кренуо кући. Сачекао га је предиван мирис гучаша који само његова Војка уме да зготови. Орасположио се у тренутку.
- Где си Пајо, прочита ли новине? – упита га жена.
- Јок море, шта има? – одговори јој.
- Ми Пајо све морамо код нотара да плаћамо, а држава политичаре ослободила таксе од 260 динара за оверу потписа за кандидатуре за председника Србије – одговори му Војка док је стављала кашику џема од шљива за крај кувања гулаша.
Озари се Паја и схвати да се неко други побринуо за освету.
Раде кжо драгстор, а нема лове. Е, доакали су вам барем они када не можемо ми, драги моји нотари – поврати се расположење нашем Паји.