ПОТРЕБА ДУШЕ

На састанку одржаном протекле недеље, група грађана пореклом из села Градојевић, недалеко од Коцељеве, донела је одлуку да покрене иницијативу за обнову манастира Град. Ова светиња налази се у Градојевићу, на локалитету Гај, у долини Тамнаве.
- Цела прича је тек у зачетку. Према подацима којима располажемо, светињу која датира из Средњег века, обновио је краљ Драгутин, кад је престоница Србије била у Дебрцу. Последњи пут је обновљен 1813. године, после Другог српског устанка. Намеравамо да проучимо историјску грађу да бисмо располагали реалним и потврђеним чињеницама. Немамо никаквих личних интереса, то је потреба душе, каже Драган Милошевић.
У Годишњаку Међуопштинског историјског архива (бр. 22, 1988 год.), у Топографско-историјском речнику Подриња, аутори Светланка Милутиновић и Миливоје Васиљевић наводе: “Градојевић – село општине Коцељева. Први пут записано у турским тефтерима 1528. године, под именом Градовић – у оквиру Нахије Шабац. У селу је била црква ГРАД – из доба пре доласка Турака.” (ст. 118).
Према истраживањима археолога Зорана Живановића, вишег кустоса Завичајног музеја Коцељева, постоји могућност да је црква страдала када су Турци морали да се повуку 1969. године.
- На основу стила градње и темеља који су до данас сачувани, претпостављамо да је саграђена у четрнаестом, или петнаестом веку. Могуће је да је обновљена за време Првог, а да је, највероватније срушена током Другог српског устанка. Године 1943. Бранко Илић из Доњег Црниљева, потоњи монах Визарион, почео је да зида нову цркву од ћерпича, поред остатака темеља старе цркве. Тај храм је постојао до шездетих година, када је његов једини монах оболео и умро (сахрањен је у манастиру Каона).
У времену у ком живимо, жеља да се обнови једна светиња, пријатно нас је изненадила.