Крпељи вребају

Лепо време нас једноставно мами да изађемо у природу, али након периода уживања у зеленилу, обавезно се треба прегледати од главе до пете и проверити да ли сте негде успут покупили крпеља.
Шта треба знати о крпељу?
Крпељ се налази у природи са зеленим површинама дворишта, паркова, ливада и шума. То је паразит који се храни сисањем крви човека и животиње и на тај начин преноси узрочнике лајамске болести – борелиа бургдорферил. Убод крпеља је безболан. После убода може да остане чврсто припојен за кожу више дана, док се не насиса крви. У току године активан је од раног пролећа до касне јесени. Нису сви крпељи заражени бактеријом. Заражена особа не преноси инфекцију на здраву.
Карактеристике обољења - лајамска болест
Важно је да се крпељ што пре уочи, спретно и стручно извади а затим треба пратити евентуалне промене на месту убода и препознати прве симптоме болести. Крпељ заражен бактеријом - борелиа бургдорферии, при убоду преноси ову спирохету.
Инфекција напада цео организам а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце. Пошто нису сви крпељи заражени узрочником лајамске болести, убод крпеља не значи обавезно и настанак инфекције, али треба обратити пажњу на евентуалну појаву симптома и знакова болести.
Први знаци могу да се појаве већ после првог дана или наредних месец дана. На месту убода јавља се бубуљица или кружно црвенило које се шири (ерзтхема мигранс). То је најчешћи и најсигурнији знак почетне фазе болести – први стадијум. Истовремено се може јавити и повишена температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, као и увећање лимфних жлезда у близини места убода. Тада је неопходно започети са лечењем јер пропуштањем терапије у овом периоду, после 6-8 недеља може доћи до упале можданих опни или нерава, зглобова срчаног мишића и других органа, што карактерише други вид стадијума болести. Уколико ни тада пацијент не започне са лечењем, после 10 месеци или више година може доћи до трајног оштећења здравља, инвалидности и смањења радне способности, што је већ трећи стадијум болести.
Лајамска болест се лечи уколико се открије на време.
Како се заштити од крпеља?
Заштита зелених површина: кошењем траве и уређењем терена. За окућнице, паркове и рекреативне површине треба онемогућити постојање влаге и ниског растиња јер крпељи у сувом и осунчаном подручју брзо изумиру. Употреба пестицида је такође ефикасна опција
Можемо се на неколико начина заштити од убода крпеља: избегавати одлазак у подручја за која се зна да су заражена крпељима, ако сте ипак у таквом подручју потребно је избегавати контакт са високом травом, ниским растињем и грмовима; прилагођеном гардеробом за боравак у природи (дуге панталоне, мајице и чарапе, свјетлија одећа због лакшег уочавања крпеља)
Након боравка у природи, прегледати цело тело укључујући и космати део главе.
Уколико га откријемо, шта да чинимо даље?
Важно је да се крпељ што пре извади из коже, а најбоље у току прва 24 сата након убода. Најбоље је да то уради стручно лице у амбуланти.
Подсећамо да не треба стављати никаква хемијска средства (етер, алкохол, бензин и слично), због тога што делује као шок на крпеља те он може да поврати. Повраћени садржај улази у крв убодене особе та тако иницира евентуално присутну бактерију.
Захват се обави без чупања, гњечења и кидања, тако што се танком пинцетом ухвати што ближе кожи и извуче. Место убода после вађења опрати сапуном и водом, а потом дезинфиковати. Такође се препоручује на убодно место ставити облогу од леда.
Уколико у кожи остане део крпеља, он се мора одстранити због могућности секундарне инфекције. То обавља искључиво лекар у здравственој установи.