РАСА НЕДЕЉЕ – ДОГО АРГЕНТИНО
Шабачки потомци латинских лепотана
Дого аргентино је релативно млада раса пса, званично прихваћена тек пре 70-их година прошлог века. Превасходно је створена да одбрани усеве и стоку аргентинских пољопривредника од крупне дивљачи.
Данас код нас нису тако ретки. Пре 15-ак година у двориште Пановића стигли су одрасли мужјак и женка из најпознатијих аргентинских одгајивачница. Ово су били први пси који су у Шабац стигли директно из своје постојбине. Њих двоје су постали основ одгајивачнице коју Пановићи сада имају и у којој се и данас гаје њихови потомци.
- Деведесетих година сам први пут видео псе расе дого аргентино уживо и била је то љубав на први поглед. Рекао сам себи да ћу их имати кад-тад. То је пас који плени својим изгледом и никога не оставља равнодушним. Атлетска грађа, бела боја, срчаност и позорност, неизмерна оданост су само неке од карактеристика које су утицале да дого буде мој пријатељ до краја живота. Кроз упознавање расе ступио сам у контакт са великим љубитељем и познаваоцем расе, сада мојим пријатељем Јадранком Терзићем и тако је све почело, прича Марко Пановић.
Марко наводи да је идеалан дого аргентино социјализован, љубимац и чувар породице и домаћинства, успешан на изложбама, поседује ловачки инстинкт и нагон, и све то преноси на своје потомство. Такав је и „прва звезда“ њихове одгајивачнице Параисо дел Предадор, од милоште Рајко. Син првака света увек се на специјализованим изложбама пласирао међу прва четири.
Наш саговорник истиче да ова раса није за сваког.
- Пас великих габарита, пун енергије, заштитнички настројен са ловачким нагоном, захтева свесног власника који ће знати да га усмери и правилно одгоји, као и да му пружи све оно што му је потребно, и што заслужује. Препоручио би их људима који су активни, имају разумевања и довољно времена да им посвете. Потребно је, пре свега, да се добро информишу код искусних одгајивача о раси и закључе да ли је то пас који одговара њиховим склоностима и потребама. Наша деца одрастају уз догосе а они су јако пажљиви према њима, несебични и пуни љубави, каже Марко.
Иако је овог пса могуће држати у стану, јер нема непријатне мирисе краткодлак је и мало се лиња, Марко ипак истиче да је овај пас најсрећнији када је на отвореном и има своје двориште по ком може да трчи.
Данас код нас нису тако ретки. Пре 15-ак година у двориште Пановића стигли су одрасли мужјак и женка из најпознатијих аргентинских одгајивачница. Ово су били први пси који су у Шабац стигли директно из своје постојбине. Њих двоје су постали основ одгајивачнице коју Пановићи сада имају и у којој се и данас гаје њихови потомци.
- Деведесетих година сам први пут видео псе расе дого аргентино уживо и била је то љубав на први поглед. Рекао сам себи да ћу их имати кад-тад. То је пас који плени својим изгледом и никога не оставља равнодушним. Атлетска грађа, бела боја, срчаност и позорност, неизмерна оданост су само неке од карактеристика које су утицале да дого буде мој пријатељ до краја живота. Кроз упознавање расе ступио сам у контакт са великим љубитељем и познаваоцем расе, сада мојим пријатељем Јадранком Терзићем и тако је све почело, прича Марко Пановић.
Марко наводи да је идеалан дого аргентино социјализован, љубимац и чувар породице и домаћинства, успешан на изложбама, поседује ловачки инстинкт и нагон, и све то преноси на своје потомство. Такав је и „прва звезда“ њихове одгајивачнице Параисо дел Предадор, од милоште Рајко. Син првака света увек се на специјализованим изложбама пласирао међу прва четири.
Наш саговорник истиче да ова раса није за сваког.
- Пас великих габарита, пун енергије, заштитнички настројен са ловачким нагоном, захтева свесног власника који ће знати да га усмери и правилно одгоји, као и да му пружи све оно што му је потребно, и што заслужује. Препоручио би их људима који су активни, имају разумевања и довољно времена да им посвете. Потребно је, пре свега, да се добро информишу код искусних одгајивача о раси и закључе да ли је то пас који одговара њиховим склоностима и потребама. Наша деца одрастају уз догосе а они су јако пажљиви према њима, несебични и пуни љубави, каже Марко.
Иако је овог пса могуће држати у стану, јер нема непријатне мирисе краткодлак је и мало се лиња, Марко ипак истиче да је овај пас најсрећнији када је на отвореном и има своје двориште по ком може да трчи.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
