СЛАВИША ЛЕКИЋ, ПРЕДСЕДНИК НЕЗАВИСНОГ УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ
ЗА ВРЕМЕ СЛОБЕ БИЛО ВИШЕ СЛОБОДЕ
Свакога дана нека редакција се угаси, пет до десет новинара и медијских радника остане без посла. Аутоцензура гора од цензуре. Имамо Вучићеве мегафоне који верују да су конференције за штампу журке на којима им је дозвољено да раде шта хоће. Верујем да ће се људима смучити Вучић, и да ће му та свакодневна појављивања у медијима доћи главе
Недељу дана пре председничких избора, у Независном удружењу новинара одржани су избори за првог човека ове струковне организације. Познати новинар Славиша Лекић добио је мандат од својих колега да води НУНС у време када је веома тешко бити новинар.
Ситуација у новинарству је далеко од идеалне, све нас је мање?
- Има јако мало новинара, мислим да се и формално чланство у удружењима смањило. У оба новинарска удружења има око 10.000 чланова. Свакога дана нека редакција се угаси, пет до десет новинара и медијских радника остане без посла. Новинарство никада није било на таквом дну, као што је данас. Чак и у ери Милошевића било је мало слободније.
Медији и новинари у Србији суочени су са два проблема. Први је општа дигитализација медија, а други је Александар Вучић?
- Против прве не могу ништа, јер сам антиталенат, а та појава је присутна и у земљама у окружењу, па немају проблем какав ми имамо. Објективно, већи проблем од Александра Вучића је – аутоцензура. Нема цензуре као институције. Да постоји цензура, морало би да се формира тело које би прописивало шта може да се објави, а шта не. Тога формално нема, али имате аутоцензуру која је, по мени, далеко опаснија од цензуре. За разлику од цензуре, која је институција, аутоцензура је стање духа, стање свести и са тим се тешко може изборити, тешко ју је искоренити. Посебно када имамо те редакције које су мало тиражније, које не воде више уредници, него менаџери. Менаџмент води уређивачку политику због притисака са стране. Није то директно од Вучића, или око Вучића, најчешће се дешава да директор маркетинга сам одреди шта ће ући у новине, или шта ће се појавити на телевизији, а не уредник или главни и одговорни уредник.
Како да назовемо нову појаву везану за новинаре који на конференцијама за штампу постављају наручена питања или када се не слажу са питањима која поставе неки други новинари?
- Е, ту већ можемо да говоримо о директном Вучићевом притиску и утицају. Постоји прича о једном краљу који је жестоко желео да постане француски краљ, али га Парижани нису хтели, јер је био протестант. Он је преко ноћи променио веру и поручио да је Париз вредан једне мисе. Вучић је, такође 20 година покушавао да дође на власт, али није успевао никако. Онда је преко ноћи променио, не веру, него политику рачунајући да ће због те мантре да Србија вреди једне мисе, сви поверовати да је овај Вучић прави Вучић. Очигледно је да му нису сви поверовали. Барем 50 одсто у то не верује и отуда и он сада користи сва средства и зато тим нарученим питањима, спремљеним одговорима и инцидентима просто покушава да се наметне као нека нова идеја.
С обзиром на стање на медијском небу у Србији, како би се такви новинари понашали да је изабран неко други за председника?
- Не ради се о новинарима. То су Вучићеви мегафони, носачи диктафона, они просто раде оно што им се каже. Мислим да нико од њих није члан НУНС, нити УНС. Предводи их онај чувени чупач репова стоке без репова Драган Ј. Вучићевић, Гордана Узелац, Сања Прља, Лидија Зарић. То је та екипа, чврсто језгро, која мало-мало, па упадне на неку конференцију за штампу мислећи да је то нека журка и прави то што прави, или се не слаже са питањима или инсистира да питања буду у складу са њиховом назови уређивачком политиком. Брзо би се они снашли. Свака власт притиска и жели да подјарми медије. Медији су огледало друштва. Обичан свет очекује од новинара да буду храбрији и да ураде посао за њих, а то није могуће.
Милошевић је имао контролу над великим бројем медија, али није га било у јавности. Колико је опасна Вучићева комбинација утицаја и присутности?
- Слободан Милошевић је најпре замолио, а онда и наредио Драгану Хаџи Антићу да се склоне његове фотографије са првих девет страна у „Политици“. Ако ћемо по здравом разуму, ако свакога дана једете кавијар, он ће вам се смучити. Верујем да ће се људима смучити и Вучић, и да ће му та свакодневна појављивања у медијима доћи главе.
Сада имамо ситуацију да и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин тражи смену руководства РТС, али не из истих разлога због којих то траже и протестанти у Србији?
- Вулин је иначе познат као Вучићев резервни министар за спољну политику. То је њихова породична свађа, они између себе траже оставке. НУНС јесте подржао захтеве људи из протеста да челници РТС поднесу оставке и заиста мислим да Миодраг Комраков има озбиљног конкурента у Ненаду Љ. Стефановићу. Један од првих мојих потеза када сам постао председник НУНС био је да утврдим да ли је Стефановић и даље члан наше новинарске организације. Речено ми је да јесте, али да дуже време није платио чланарину. И онда смо, како протокол захтева када се неко пријави Суду части због кршења кодекса, захтевали да се он изјасни и онда се мој некадашњи друг изјаснио тако што је послао један безобразан мејл у којем је рекао да се ишчланио из НУНС, слагавши и себе и нас, и да не осећа никакву обавезу да се одазове Суду части. Заиста мислим да су иоле часни и поштени људи који држе до кодекса, етике, професије, Стефановић и његов заменик би требало да испоштују захтев судентског протеста и да се повуку.
Шта се то деси са колегама, па од часних новинара постану слуге? Да ли је то новац или неки репови за које ми не знамо?
- Није искључено и ово друго. Ви када дођете на власт имате приступ свим досијеима. „Информер“ на основу досијеа прави насловне стране од првог дана. Мислим да је у питању страх, а на другом месту је и новац. Има тих колега за које си могао тешко да претпоставиш да ће зајунити и отићи на ту страну. А, имате и ту ситну боранију која је спремна за 300 до 500 евра да уради све. Кинта ради своје, а не код свих.
Која је то порука коју председник НУНС може да упути младим колегама?
- Предсеник НУНС младим новинарима поручује да се ману новинарства макар неколико година, јер смо на дну, што каже глумац Рале Миленковић дно је изнад нас. Медији су у таквој ситуацији да ће се тешко опоравити у наредних неколико година. Надам се да је ово климакс ове власти и овог лудила и да ће та дијагноза малигног нарцизма бити дијагностикована на прави начин, санкционисана на прави начин и да ћемо у року од годину дана кренути новим путем.
ЕВРОПСКИ
ПУЛИЦЕР ЗА ЦИНС
На почетку мандата стигла је дивна вест. Центар за истраживачко новинарство Србије, који је део НУНС, добио је европског Пулицера?
- Ради се о европској награди за истраживачко новинарство и то је сјајна вест, не само за НУНС и ЦИНС, већ и за оно мало правих новинара што нас је остало у Србији. Добити такву награду у конкуренцији једног Монда, Гардијана, Зидојче Цајтунга... више је него успех. Поносан сам због чињенице да је неко из Србије добио овакву награду.
Ситуација у новинарству је далеко од идеалне, све нас је мање?
- Има јако мало новинара, мислим да се и формално чланство у удружењима смањило. У оба новинарска удружења има око 10.000 чланова. Свакога дана нека редакција се угаси, пет до десет новинара и медијских радника остане без посла. Новинарство никада није било на таквом дну, као што је данас. Чак и у ери Милошевића било је мало слободније.
Медији и новинари у Србији суочени су са два проблема. Први је општа дигитализација медија, а други је Александар Вучић?
- Против прве не могу ништа, јер сам антиталенат, а та појава је присутна и у земљама у окружењу, па немају проблем какав ми имамо. Објективно, већи проблем од Александра Вучића је – аутоцензура. Нема цензуре као институције. Да постоји цензура, морало би да се формира тело које би прописивало шта може да се објави, а шта не. Тога формално нема, али имате аутоцензуру која је, по мени, далеко опаснија од цензуре. За разлику од цензуре, која је институција, аутоцензура је стање духа, стање свести и са тим се тешко може изборити, тешко ју је искоренити. Посебно када имамо те редакције које су мало тиражније, које не воде више уредници, него менаџери. Менаџмент води уређивачку политику због притисака са стране. Није то директно од Вучића, или око Вучића, најчешће се дешава да директор маркетинга сам одреди шта ће ући у новине, или шта ће се појавити на телевизији, а не уредник или главни и одговорни уредник.
Како да назовемо нову појаву везану за новинаре који на конференцијама за штампу постављају наручена питања или када се не слажу са питањима која поставе неки други новинари?
- Е, ту већ можемо да говоримо о директном Вучићевом притиску и утицају. Постоји прича о једном краљу који је жестоко желео да постане француски краљ, али га Парижани нису хтели, јер је био протестант. Он је преко ноћи променио веру и поручио да је Париз вредан једне мисе. Вучић је, такође 20 година покушавао да дође на власт, али није успевао никако. Онда је преко ноћи променио, не веру, него политику рачунајући да ће због те мантре да Србија вреди једне мисе, сви поверовати да је овај Вучић прави Вучић. Очигледно је да му нису сви поверовали. Барем 50 одсто у то не верује и отуда и он сада користи сва средства и зато тим нарученим питањима, спремљеним одговорима и инцидентима просто покушава да се наметне као нека нова идеја.
С обзиром на стање на медијском небу у Србији, како би се такви новинари понашали да је изабран неко други за председника?
- Не ради се о новинарима. То су Вучићеви мегафони, носачи диктафона, они просто раде оно што им се каже. Мислим да нико од њих није члан НУНС, нити УНС. Предводи их онај чувени чупач репова стоке без репова Драган Ј. Вучићевић, Гордана Узелац, Сања Прља, Лидија Зарић. То је та екипа, чврсто језгро, која мало-мало, па упадне на неку конференцију за штампу мислећи да је то нека журка и прави то што прави, или се не слаже са питањима или инсистира да питања буду у складу са њиховом назови уређивачком политиком. Брзо би се они снашли. Свака власт притиска и жели да подјарми медије. Медији су огледало друштва. Обичан свет очекује од новинара да буду храбрији и да ураде посао за њих, а то није могуће.
Милошевић је имао контролу над великим бројем медија, али није га било у јавности. Колико је опасна Вучићева комбинација утицаја и присутности?
- Слободан Милошевић је најпре замолио, а онда и наредио Драгану Хаџи Антићу да се склоне његове фотографије са првих девет страна у „Политици“. Ако ћемо по здравом разуму, ако свакога дана једете кавијар, он ће вам се смучити. Верујем да ће се људима смучити и Вучић, и да ће му та свакодневна појављивања у медијима доћи главе.
Сада имамо ситуацију да и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин тражи смену руководства РТС, али не из истих разлога због којих то траже и протестанти у Србији?
- Вулин је иначе познат као Вучићев резервни министар за спољну политику. То је њихова породична свађа, они између себе траже оставке. НУНС јесте подржао захтеве људи из протеста да челници РТС поднесу оставке и заиста мислим да Миодраг Комраков има озбиљног конкурента у Ненаду Љ. Стефановићу. Један од првих мојих потеза када сам постао председник НУНС био је да утврдим да ли је Стефановић и даље члан наше новинарске организације. Речено ми је да јесте, али да дуже време није платио чланарину. И онда смо, како протокол захтева када се неко пријави Суду части због кршења кодекса, захтевали да се он изјасни и онда се мој некадашњи друг изјаснио тако што је послао један безобразан мејл у којем је рекао да се ишчланио из НУНС, слагавши и себе и нас, и да не осећа никакву обавезу да се одазове Суду части. Заиста мислим да су иоле часни и поштени људи који држе до кодекса, етике, професије, Стефановић и његов заменик би требало да испоштују захтев судентског протеста и да се повуку.
Шта се то деси са колегама, па од часних новинара постану слуге? Да ли је то новац или неки репови за које ми не знамо?
- Није искључено и ово друго. Ви када дођете на власт имате приступ свим досијеима. „Информер“ на основу досијеа прави насловне стране од првог дана. Мислим да је у питању страх, а на другом месту је и новац. Има тих колега за које си могао тешко да претпоставиш да ће зајунити и отићи на ту страну. А, имате и ту ситну боранију која је спремна за 300 до 500 евра да уради све. Кинта ради своје, а не код свих.
- Предсеник НУНС младим новинарима поручује да се ману новинарства макар неколико година, јер смо на дну, што каже глумац Рале Миленковић дно је изнад нас. Медији су у таквој ситуацији да ће се тешко опоравити у наредних неколико година. Надам се да је ово климакс ове власти и овог лудила и да ће та дијагноза малигног нарцизма бити дијагностикована на прави начин, санкционисана на прави начин и да ћемо у року од годину дана кренути новим путем.
ПУЛИЦЕР ЗА ЦИНС
На почетку мандата стигла је дивна вест. Центар за истраживачко новинарство Србије, који је део НУНС, добио је европског Пулицера?
- Ради се о европској награди за истраживачко новинарство и то је сјајна вест, не само за НУНС и ЦИНС, већ и за оно мало правих новинара што нас је остало у Србији. Добити такву награду у конкуренцији једног Монда, Гардијана, Зидојче Цајтунга... више је него успех. Поносан сам због чињенице да је неко из Србије добио овакву награду.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
