Инфо

29. јун 2017.29. јун 2017.
Кривина у огледалу

Одбрана земље кокошјим грудима

Таман када смо помислили да је зезање сопственог народа завршено оног тренутка када је врховни поглавар одлучио да нераспоређеног мистер лапсуса распореди у Коридоре, десио се Гашић. Уз образложење да је чак годину и по дана издржао без државне функције, еј годину и по дана, нераспоређени некадашњи министар војни распоређен је у шефа БИА.
Тада смо рекли, ок, то је то, нема даље. Кад оно има. Сменише нуклеарног физичара са места председника Управног одбора Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, и поставише Мају Гојковић!? Боље је, додуше, да нас и она штити од јонизујућих зрачења него нпр. Бабић, јер он тешко да би потрефио сва слова. Могао би јонизујуће зраке да помеша са неким Јунузима са Косова, и ето белаја. Овако Маја ће да бди над нама, нема секирације.
У својим главама смо разбистрили и послагали – Бабић, Гашић, Маја, ајде и Ана, када оно – већ распоређени Вулин добио нови распоред и то у Министарство одбране. Е, земљо јунака – Степе Степановића, Војводе Мишића, мајора Гавриловића. Па чак су и тај Шутановац, и Вучић, и Гашић и Ђорђевић одслужили војни рок, а Вулин није. Одкуд идеја неком да га постави? Па, шта ће ВАМ отац рећи, председниче, што на чело одбране стављате некога кога су пилеће груди или равни табани спречили да испуни обавезу према држави? Те исте груди или табани га могу спречити и у евентуалној одбрани земље, зар не? Нису ваљда нестале у међувремену.
Проблеми нам не гину. Можда је ОН то и хтео. Пусти њега са ланаца да режи на Албанце, Хрвате, Бошњаке, што и на непослушне Србе, а онда ОН, велики ОН, мирно и сталожено решава све мирним гласом. Ако је као министар рада, запошљавања и социјалне политике, био „последња одбрана лика и дела Александра Вучића према спољним непријатељима“, какав ли ће тек бити као министар војни?
Да је способан министар показао је у свом ресору. Нарочито када су његовог службеника ухватили са занимљивим садржајем у службеним колима. Да је морала и правде, летео би заједно са тим службеником у политичку прошлост, а овако ће пуним грудима и табанима, у тенак.
Пошто смо већ видели патријарха са мандатарком, биће ништа мање занимљиво да видимо и министра војног са начелником Генералштаба Војске Србије генералом Диковићем. Војска, ко војска, навикла је она на понижење. Једно, више-мање, ништа не значи, само да министар укапира којом се руком салутира.
Ненад Кулачин

Најновији број

14. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa