ПОСАО КОЈИ СЕ РАДИ СРЦЕМ

Кратак и продоран звук аларма прекида некоме разговор, некоме започети доручак. Истрчавају из заједничке просторије, од дежурног сазнају локацију, улећу у гаражу успут грабећи потребну опрему и ускачу у камионе. За мање од минут су напољу. Тачне детаље о одредишту сазнаће успут. Нешто гори и свака секунда је битна. Тако свакога дана, у просеку два пута.
Ватра на отвореном највећи проблем
Радни дан ватрогасаца траје 12 сати. Посао им је да улазе тамо одакле други беже. Смена почиње у 7:30. Приликом примопредаје дужности обавља се контрола све опреме и возила. Ивањдан је и надају се да неће имати много посла, јер због празника људи неће палити по њивама, што је највећи проблем у летњим месецима. Ипак, аларм се оглашава око 13 часова. Пожар је избио на гробљу у Добрићу. Најважнија информација за ватрогасце је да нема угрожених живота.
Екипа је на одредиште стигла 15 минута по пријему позива. Ватра је захватила више десетина квадратних метара суве траве, а горело је и неколико крстова. Шапчанин пореклом из Добрића, дошао је на гробље и видео ватру која се шири, а затим позвао ватрогасце. Каже, ту је била још једна жена која је паничила јер није знала број на који би позвала помоћ. Узрок је највероватније остављена упаљена свећа. Гробље је, генерално, изузетно запуштено. Пожар је угашен веома брзо, јер још увек није сва трава сува, па ватра није захватила већу површину.
-Имали смо среће што није август да трава буде сувља. Преко пута је са једне стране воћњак, а са друге жито, све би било уништено да се ватра проширила, кажу ватрогасци који су учествовали у гашењу пожара.
По високим температурама свако паљење на отвореном је огроман ризик. Ове године у Крупњу су на овај начин већ изгубљена два живота.
Посао није само гашење пожара
Статистика каже да Ватрогасно-спасилачка јединица Шабац интервенише у просеку више од 500 пута годишње. Некада буде само око 400 интервенција за годину дана, а некада више од 1.000. Деси се и да избију четири пожара у исто време.
Зову их из најразличитијих разлога. Када су биле поплаве 2014. године, док су се борили да евакуишу људе чији су животи били угрожени, други су звали због својих подрума у којима је била вода и сматрали су да је то приоритет. Такође, често их зову због мачака на дрвету или змија у кући, па због тога истичу да нису ни обучени ни опремљени за рад са животињама.
Најтеже им је, кажу, када интервенишу код саобраћајних незгода или при вађењу људи из бунара, јер се увек ради о повређеним или мртвим особама.
Ватрогасци имају план и програм рада за сваки дан у време када немају интервенције. Поред вежби ту је и теоријска настава, као и редовни обиласци високоризичних места.
Ризикују сопствени живот и здравље
Посао ватрогасца спада међу занимања на којима су радници најугроженији. Многи од њих не дочекају пензију, или не стигну дуго да уживају у њој. Свака интервенција је стресна, а продукти сагоревања штетни и канцерогени.
-На састанку Европског синдиката ваторгасаца истакнуто је да су сви ватрогасци хероји, а српски можда и највећи, с обзиром на опрему којом раде. Наше колеге у Шведској имају проблем што сваке две године морају да се навикавају на нову опрему. Ми постижемо исте, и боље резултате, са овим што имамо, каже Костадин Зарић, председник Синдиката.
На одредише стижу максималном брзином иако онима чија имовина гори то често не изгледа тако. Ватрогасни камион не може да постигне исту брзину као путничко возило, али дају све од себе да на место догађаја стигу што је пре могуће.
-Важно је да људи када нас зову да пријаве пожар остану прибрани. Наш дежурни који се јави на телефон увек се труди да смири онога ко зове. Није реткост да назову, кажу где је пожар и прекину везу. Нама је неопходно да добијемо што више информација. Поред адресе треба да знамо и колике су размере пожара, шта је угрожено, да бисмо знали колико људи и возила да пошаљемо. За то време наша екипа је већ кренула, па не треба да брину да губимо време док причају са дежурним на централи, објашњава командант Ватрогасно-спасилачке јединице Шабац Горан Стефановић.
Када све прође, неко им захвали, а некад буде и критика што нису стигли брже или спасли нешто још од имовине. Иако кажу да се само труде да свој посао обављају на што бољи начин, признају да посао ватрогасца може да ради само онај ко то изузетно воли, а да могу поново да бирају већина би изабрала исто.

Скромно опремљени
Ватрогасна станица Шабац има 38 запослених ватрогасаца и четири возила за гашење пожара. Један камион је новији. Иако ватрогасци не желе да говоре о старости остала три возила, према њиховом изгледу се може закључити да су још из златног доба бивше Југославије.
Поред интервенција у Шапцу, ако је већи пожар у некој од општина Мачванског управног округа, возила и људи из Шапца се шаљу у помоћ. Надљудским напорима и пожртвовањем за сада успешно надомешћују недостатак опреме. Шабац има развијену индустрију, нека постројења некадашње “Зорке” и даље раде са опасним материјама. Тако Шапчанима остаје да се уздају у срећу, Бога или у шта већ верују да неће доћи до већег инцидента у ком ће поред воље, жеље и храбрости, бити потребна и техничка опремљеност.

193
Скоро је невероватна чињеница да многи не знају на који број да позову ватрогасце. Број 193 морају да науче и деца. Позив је бесплатан. Станица у Шапцу има две линије телефона, што се показало сасвим довољно чак и у ванредним ситуацијама.
Године искуства помажу и да се препознају лажни позиви. Кажу да их је све мање. Најчешће зову деца, која кажу да нешто гори и одмах прекину везу, а раније се догађало и да зову и траже да им уплате кредит да их више не би узнемиравали.