ИСКУСТВА СРПСКИХ СТУДЕНАТА У ИНОСТРАНСТВУ
ПУТ ДО НОВИХ МОГУЋНОСТИ
Ана Гојковић из Коцељеве, студент треће године на Факултету за туризам и хотелијерство, недавно се вратила у родни крај након што је три месеца провела у Немачкој, у оквиру програма размене студената. – Ерасмус + је програм студентске размене који омогућава најбољим студентима широм света да студирају у иностранству. Овакву понуду добила сам од мог Универзитета Сингидунум, Факултета здравствених, правних и пословних студија из Ваљева и прихватила сам је као велику част и привилегију - каже Ана која је пролећни семестар провела на факултету у Равенсбургу у Немачкој.
Према њеним речима, размена студената и семестар проведен на немачком факултету био је од изузетне користи и за усавршавање енглеског, али и немачког језика.
– Културолошке разлике нису представљале баријеру тако да смо колегиница и ја покушале на најбољи начин да представимо нашу земљу и научимо нешто више о другима. Стипендирани одлазак у иностранство омогућио нам је и путовања па смо за ова три месеца посетили многобројна места у Аустрији, Швајцарској и јужној Немачкој - открива Ана. Говорећи о самом образовном систему у иностранству каже да се он у великој мери разликује од оног у нашој земљи, првенствено због тога што су њихови студенти у прилици да истовремено студирају и раде.
–Моја визија јесте да путовања буду моја највећа искуства из којих ћу научити много и онда то искористити у својој земљи. Тренутно сам заинтересована за маркетинг у туризму и хотелијерству као и брендинг дестинације, тако да заједно са колегиницом Маријом Ђекић са којом сам била на размени студената, своју будућност посматрам у смеру предузетништва. Иностранство је само велико искуство које желим да искористим на најбољи начин, али такође могу да видим себе у иностранству- прича Ана.
Помисао на бољи живот, већа знања и могућности био је довољан да двадесеттрогодишња Кристина Ивковић из Коцељеве, студент Филолошког факултета у Београду, одлучи да своје образовање и живот настави у иностранству.
–Неке ствари у животу никада не губе вредност, попут читања књига, путовања и квалитетног односа са породицом и пријатељима. Али да би се путовало, мора да се оде, а за одлазак је потребна жеља, способност и богами петља. Да ли ћу се вратити или остати и ићи даље зависи од мене саме и његовог височанства званог живот. Са 23 године живота чврсто сам одлучила да студије започете у Београду након три године завршим у Бечу. Од пролећа студент сам четврте године основних академских студија, смер Германистика (немачки језик и књижевност). Помисао на бољи живот и шири спектар знања ме је навео да променим град, државу, факултет - открива Кристина.
Како тврди, студије у главном граду Аустрије су и упола јефтиније од српских школарина.
– Сам начин струдирања не разликује се превише од нашег. Једино могу да истакнем знатно бољу интеракцију и поштовање између бечких професора и студената, знање које нам пружају, посвећеност и отвореност за било какав вид помоћи и сугестије. Читав концепт студија, самог факултета, безбројних библиотека, читаоница, дружељубивости и излажења у сусрет те просто натерају да седнеш и учиш са задовољством. Управо то је и мене понело те сам до сада положила четири испита - с поносом каже ова ведра и самоуверена девојка која планира да већ следеће године преда два дипломска рада, заврши праксу и евентуално упише мастер који је за све студенте Бечког универзитета бесплатан. Обећава да ће се једног дана, када за то буде имала времена у животу, вратити у земљу како би завршила и факултет започет у Београду.
Према њеним речима, размена студената и семестар проведен на немачком факултету био је од изузетне користи и за усавршавање енглеског, али и немачког језика.
– Културолошке разлике нису представљале баријеру тако да смо колегиница и ја покушале на најбољи начин да представимо нашу земљу и научимо нешто више о другима. Стипендирани одлазак у иностранство омогућио нам је и путовања па смо за ова три месеца посетили многобројна места у Аустрији, Швајцарској и јужној Немачкој - открива Ана. Говорећи о самом образовном систему у иностранству каже да се он у великој мери разликује од оног у нашој земљи, првенствено због тога што су њихови студенти у прилици да истовремено студирају и раде.
–Моја визија јесте да путовања буду моја највећа искуства из којих ћу научити много и онда то искористити у својој земљи. Тренутно сам заинтересована за маркетинг у туризму и хотелијерству као и брендинг дестинације, тако да заједно са колегиницом Маријом Ђекић са којом сам била на размени студената, своју будућност посматрам у смеру предузетништва. Иностранство је само велико искуство које желим да искористим на најбољи начин, али такође могу да видим себе у иностранству- прича Ана.
Помисао на бољи живот, већа знања и могућности био је довољан да двадесеттрогодишња Кристина Ивковић из Коцељеве, студент Филолошког факултета у Београду, одлучи да своје образовање и живот настави у иностранству.
–Неке ствари у животу никада не губе вредност, попут читања књига, путовања и квалитетног односа са породицом и пријатељима. Али да би се путовало, мора да се оде, а за одлазак је потребна жеља, способност и богами петља. Да ли ћу се вратити или остати и ићи даље зависи од мене саме и његовог височанства званог живот. Са 23 године живота чврсто сам одлучила да студије започете у Београду након три године завршим у Бечу. Од пролећа студент сам четврте године основних академских студија, смер Германистика (немачки језик и књижевност). Помисао на бољи живот и шири спектар знања ме је навео да променим град, државу, факултет - открива Кристина.
Како тврди, студије у главном граду Аустрије су и упола јефтиније од српских школарина.
– Сам начин струдирања не разликује се превише од нашег. Једино могу да истакнем знатно бољу интеракцију и поштовање између бечких професора и студената, знање које нам пружају, посвећеност и отвореност за било какав вид помоћи и сугестије. Читав концепт студија, самог факултета, безбројних библиотека, читаоница, дружељубивости и излажења у сусрет те просто натерају да седнеш и учиш са задовољством. Управо то је и мене понело те сам до сада положила четири испита - с поносом каже ова ведра и самоуверена девојка која планира да већ следеће године преда два дипломска рада, заврши праксу и евентуално упише мастер који је за све студенте Бечког универзитета бесплатан. Обећава да ће се једног дана, када за то буде имала времена у животу, вратити у земљу како би завршила и факултет започет у Београду.
В. Бошковић
Најновији број
25. април 2024.
