ПОТПИС СА ПЕВАЧЕМ ПА КОД МАТИЧАРА

Од 1. августа сви који желе да ангажују „живу“ музику морају да склапају уговоре са музичарима. Закон је исти за све, од власника дискотека и кафана до домаћина на свадбама и родитеља на пунолетствима. Међутим, Закон је такође исти и за Цецу, Шабана и Стеву.
Музичари морају да имају лиценце, које издају два удружења која имају двадесетак својих огранака широм Србије. Угоститељи, односно организатори весеља, мораће да склопе уговор са сваким музичарем појединачно, уплате новац на жиро-рачун и ПДВ од 17 одсто. Минимална цена је као и минимална цена рада на сат, око 180 динара.
Као и обично када неки закон почне да се примењује код нас и овај је створио низ недоумица, како за једну тако и за другу страну. Сагласни су око тога да ће тешко икада заиста успети да буде утврђена права цифра за коју многи музичари наступају. Бакшиш не подлеже опорезивању.
-Нико нема ништа против да у овој делатности све буде уведено у легалне токове. Међутим, постоји више проблема и питања. Ако локал има свирке свако вече, власник сваког дана мора да склапа уговор и да иде у банку и уплаћује новац. Требало би да постоје неки уговори на месечном нивоу. Друго, не постоји место где може да се провери ко од музичара има лиценцу. Може да се деси да уговоримо наступ са музичарем из другог града, уплатимо новац, а када дође испостави се да нема валидну дозволу, објашњава Дејан Лазаревић, власник пивнице „Тротерс“.
Како у локалу организује рокенрол свирке, где музичари зараде једва пар хиљада динара, каже да је најмањи проблем издвојити још неколико стотина динара за ПДВ. Међутим, поставља се питање шта ће бити тамо где се помињу десетине, па и стотине хиљада евра за наступе, да ли су то праве цифре и како ће бити приказане.
Решење би било када би се направила класификација музичара, за шта постоје предлози и када би на основу тога била одређена и минимална цена рада.
Стеван Пупак Петровић, музичар који већ седам година има лиценцу и свира и по свадбама, али и другу врсту музике по клубовима, сумња да ће овај Закон успети у потпуности да заживи у пракси.
-Имам своје уговоре, добијене у Привредној комори које носим са собом. Ко нам може гарантовати да потписујемо валидне уговоре? Провере за то нема. Контрола постоји само када треба да се наплати. Нешто слично су покушали и пре тридесетак година и није успело. Не можемо Шабан Шаулић, Ацо Пејовић и ја да будемо исти и да њима у Уговору пише да певају за 500 динара два сата, истиче Стеван.
Једна од нелогичности Закона је и што ће исти аршини важити за локал који прима 40-50 гостију, као и за клубове у које дође 400-500 људи, а изнајмљивање сепареа кошта и до неколико хиљада евра. Ако се деси, као што често буде, да се неко од гостију лати микрофона, и у том тренутку уђе инспекција, власник локала би могао да има велики проблем. Вероватно би била интересантна и реакција гостију када би на свадбу у нпр. Доњу Сипуљу дошла инспекција и прекинула славље јер певачица нема лиценцу. Неки објекти су због непоштовања Закона већ затворени.