Ваучери за ђаке

Ко год је читао текст „Како је Леона постала поносна“ из „Данас“ од 31. августа, мора да је и сам био “поносан”. Како су у далекој Шведској, примили једанаестогодишњу девојчицу из Хрватске. Најбоље ће научити шведски ако иде у одељење са малим Швеђанима. Не треба ништа да купује или носи првог дана у школу. Бесплатне „књиге, биљежнице, оловке, гумице, шиљила, равнала, трокуте, бојице...“ је чекају у школи. Као и Еплов таблет Ајпад. Кући нека прича матерњи хрватски, а у школи ће једна наставница шведског језика радити дневно два часа само са Леоном. Да не заборави матерњи језик, бесплатну допунску наставу хрватског језика ће имати једном недељно. Пошто је то на другом крају града, такси о трошку школе ће је одвести и довести. Храна се у школу не носи. Доручак је у пола осам а ручак у дванаест. С тим, да су нагласили да и Леона има једну обавезу. Да пази и мења батерију за Ајпад. Све друго је бесплатно. На терет шведских пореских обвезника. Отац девојчице је био збуњен и запањен. Једино што је могао, је да ову лепу причу, окачи на Фејсбук. Па одатле у новине. Да сви ми, са „брдовитог Балкана“ видимо да постоје и овакве земље.
Кад консултујемо професора др Гугла, све постаје јасније. Око 10 милиона Швеђана и досељеника(преко 30 хиљада из Србије) праве бруто домаћи производ(БДП) од 510 милијарди долара, или око 450 милијарди евра. Нас 7 милиона у Србији прави БДП од око 34 милијарде евра. По глави становника, они 45 а ми непуних 4,9 хиљада евра. Већи преко 9 пута. Има и богатијих земаља, али по бризи о људима и деци, Швеђани су неприкосновени. Према 35 индикатора “квалитета живота”, између рангиране 162 земље, заузимају прво место.
Блесави Викинзи. Као да ће им неко рећи “хвала”. Колико смо само ми “напреднији”. Код нас је овако: књиге за први разред око 8 хиљада динара. Прибор, перница и ранац, најмање још 5 хиљада. Само за улазак у школу 110 евра. Онда следи накнада за продужени боравак и оброк. Помало трагикомично звучи да су играчке, књиге и прибор и дечја обућа и одећа, најскупљи. Ваљда као прилог борби за победу над “белом кугом” и демографском депресијом. Док злокобни подаци “звоне” на узбуну. Просечна зарада у првих седам месеци ове године је била 384 евра, са све “ничим изазваним” рапидним слабљењем евра у односу на динар у последње време. Раст БДП у првом полугођу ове године је био 1,3 посто, те да у другом полугођу треба имати раст од 3,7 посто, да би се остварила стопа од макар 2,5(уместо планираних 3 посто). Број становника је на крају 2008.године износио 7 милиона и 350 хиљада, по попису из 2011.године нас је било 7 милиона и 187 хиљада, на крају 2016.године 7 милиона и 40 хиљада, док ће нас на крају ове године бити највише 7 милиона. Прошле, 2016.године рођено је 64,7, а умрло 100,8 хиљада становника, што даје негативан “природни прираштај” од 36,1 хиљаду становника. Са оваквим платама, материјалном помоћи за ђаке и “дечјим” ценама, убрзано ће нас бити све мање. Што је једино “добро” за стопу незапослености. Са смањеном основицом, смањује се и стопа. Председник већ “барата” са европском стопом од 12 посто. Ако се нешто не промени, за једну деценију ћемо имати мало више од 6 милиона становника, са нултом стопом незапослености. Неће имати ко да ради. Ко хоће да иде, далеко му “шведско” поље.
Не беше тако давно кад се тадашњи градоначелник “изборио” да се свим првацима и „другацима“ у престоници, књиге и прибор набављају из градског буџета. „Трећацима“ је следио таблет. Ваљда чуо шта раде Швеђани. Брзо се заборавило. Можда и не би, да није било “жутих” који су, по општеприхваћеној дефиницији, све упропастили. Ништа не радити као они. Укључујући и ваучере за ђаке.
Пошто премијерка није (страначки) “обојена”, предлажемо: имате демографски дефицит и буџетски суфицит, а ђаци плаћају уџбенике. Брзо прочитајте текст са почетка ове колумне. Па 100 евра помножите са 70 хиљада нових првака(узгред буди речено, 2000.године, првака је било 85 хиљада). Седам милиона евра. Сића. Само Митилинеосу треба да исплатимо 40 милиона. Ако сте за ову годину закаснили, све припремите за следећу. Да би било правде, нека добију само родитељи са платом мањом од просека. Кад дајете ваучере за бање и планине, дајте и за школе.