Ни лото му више није свет

Не постоји у Шапцу пасиониранији љубитељ игре Лото од нашег другара Цвелета. Познат је по томе што из године у годину редовно попуњава једну те исту комбинацију и чека.
Страст ка овој игри на срећу добио је угледавши Сузану Манчић на свом црно-белом телевизору марке ЕИ-Ниш док је јео шненокле. Била је то љубав на први поглед.
Распитао се одмах сутрадан каква је то игра, какве су награде, да ли је популарна Сузи удата итд. Када је све те одговоре покупио, остало му је само да крене да заокружује бројеве и да покуша да освоји премију. Све се надао да ће са првом наградом успети да добије и Сузи, али никако да убоде добитну комбинацију.
Времена су се променила, Сузи је отишла из Лотоа, али је Цвеле остао у том зачараном вртлогу бубња и куглица. Није више било питање Сузи, већ само Лотоа. Изабрао је чудном методом бројеве за које је претпостављао да ће кад-тад да освану на малом екрану сада новог ЛЦД екрана у његовој дневној соби. Нешто му је говорило да је овај уторак тај. Од тренутка када је устао, све је кренуло као по лоју. Из чиста мира, жена му је скувала кафу и нежно пољубила у теме. Чим је изашао из стана, пролила је воду за њим. После другог, или трећег корака на изласку из зграде један голуб му је оставио траг на десном реверу. Тражећи марамицу да се мало уреди после унеређивања у џепу је нашао зечји репић. Сагнуо се и из првог убрао детелину са четири листа. Налетео је и на једну потковицу.
- Људи, данас постајем милионер, видећете – рекао је у себи и свратио у прву кафану.
Наручио је пиће за све у њој, и знане и незнане. Људи су се лепо захвалили и приупитали га да ли је добио на Лотоу, а он се само осмехнуо и загонетно им је поручио: „Видећемо“.
Некако је успео да дочека термин посвећен извлачењу куглица из Лото бубња. Али не, на малим екранима се појавио главом, брадом и са наочарима – ОН.
- Па, зар и Лото да ми узмеш човече? Имаш ли ти душу? Ниједан други термин немаш током дана него баш у Лото да ми упаднеш – сиктао је наш Цвеле.
Прошло је пет, десет, петнаест минута. Човек са малих екрана не престаје да прича. Уместо планираних бројева из бубња, Цвелета нападају речи из говорникових уста – Јанковић, Јеремић, Обрадовић, Радуловић.
Пролази 30 минута, овај меље ли меље. Нема Лотоа, нема те очекиване среће, нема бројева, има само - Јанковић, Јеремић, Обрадовић, Радуловић, попут неке брзалице.
После истека сат времена, Цвеле се преда свом бесу, поцепа листић, и поче да проклиње и шапицу, и детелину, и потковицу. Без сазнања да ли је имао шансу да постане милионер или не, отишао је на спавање. Чак му ни овце нису помогле да заспи.