УВЕК СЕ ВРАЋАО РОДНОМ ГРАДУ

Баћа Јуришић, један је од малобројних Шапчана који памти предратне а нарочито поратне прилике и живот у овој вароши. Доњошорац, рођен 1929. године у грађанској породици од мајке Вукосаве и оца Јована, и уз две сестре Наталију и Зорицу, детињство и младост проводио на шабачкој калдрми.
Како је Јован Јуришић био угледни занатлија познат по изради квалитетних опанака и коректном односу према купцима, тако је и стекао углед у скоро свим селима овог краја па и у граду. Тај углед уживао је и његов син Светозар, а имућно домаћинство обезбедило му је и безбрижну дечју игру испред куће и очеве радње у Карађорђевој недалеко од Шарана, на раскрсници улица Милоша Поцерца и Поп Лукине где је некада била пијаца, такозвани Кантар, на који су сваког петка сељаци довозили своје производе и где се пазаривало оно што је грађанима потребно.
- Ту је био један слободан простор који смо ми дечаци користили највише за игру фудбала. Такође за те намене служио је и простор звани Крчаново поље, од угла Карађорђеве, поред кафане Шаран, према Дудари који није био поптуно насељен, баш преко пута стругаре Мите Ђорђевића. Па ни Дудара није била далеко, простор који је одвајао реку Саву од града а добио је име по дудовима који су ту по ободу расли. Е та Дудара била је стециште младих који су играли фудбал, била је и стециште талената који су се касније прославили у разним клубовима широм земље- прича Баћа, како су већ тада звали овог ортодоксног Шапчанина, који је касније, стицајем околности одлазио на разне стране али се родном граду увек враћао.