„ЧИВИЈАШКЕ ДОСЕТКЕ“
ЈАНКОВА „СЕОСКА ИДИЛА“ И ГЛУМИЦЕ
После учитељевања у Свилеуви и Глоговцу, једно време Јанко Веселиновић је био драматург београдског Народног позоришта. Тек је био познати књижевник, писац приповедака и романа са мотивима из сеоског живота. Посебно је живописно описивао живот своје родне Мачве. Идилично село, село прела, моба, слава и преслава
У почетку свог књижевног стваралаштва. Јанко је село видео као срећну идилу у којој се живот састоји од песме, игре, и љубави. Село „зелених вајата“, село „рајских душа“ село „богатих сиромаха“. Село девојачке прве љубави, момачке наивности и чедно ашиковање двоје заљубљених на сеоски, идиличан начин.
Заинтересовани за такво Јанково село и весели идилични живот у његовој Мачви, неколико београдских глумица предложи Јанку да би желеле да виде Мачву у стварном животу, да осете то идилично село које је, литерарно, веома надахнуто описивао у својим књижевним делима.
У Јанково време, познате глумице, управо примадоне Народног позоришта, биле су Вела Нигринова, Милка Гргурова, Софија Ђорђевић и друге.
Размисли Јанко о овом добронамерном предлогу београдских глумица. У својим каснијим годинама био је разочаран и својим животом, па и селом које је све мање било идилично и у социјалном погледу срећно и задовољно. Прихвати овај необичан предлог. Претходно је дојавио у Глоговац да се припреми и организује сценарио за боравак својих драгих и угледних гостију.
Од Београда до Шапца путовали су лађом Делиград. По лепом, ведром дану ране јесени, више од десет сати пловили су Савом. Својом причом, а нарочито прекрасним гласом, Јанко је увесељавао своје сапутнице. А песме су биле изворне, народне из његове питоме Мачве. „Где ћеш бити лепа Кејо“, Да довече ти дођем? Ја ћу бити у ђул башти Босиљак сејати Босиљак ће мирисати, По мирису ми дођи! Где ћеш бити, лепа Кејо, Да довече ти дођем? Ја ћу бити у вајату Дукате низати. Дукати ће звекетати, По звекету ми дођи!...“
Из Јанковог распеваног грла извијале су се песма за песмом. А све су из мачванског поднебља, све о сеоским јаранима, о ашик-момцима и идеализованим љубавима мачванских момака и девојака.
„Јова Ружу кроз свиралу зове: Хајде, Ружо, да чувамо овце, Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце“... Па дивну песму љубави: „Ој Миљано, миље моје да су мени очи твоје...“
Заинтересовани за такво Јанково село и весели идилични живот у његовој Мачви, неколико београдских глумица предложи Јанку да би желеле да виде Мачву у стварном животу, да осете то идилично село које је, литерарно, веома надахнуто описивао у својим књижевним делима.
У Јанково време, познате глумице, управо примадоне Народног позоришта, биле су Вела Нигринова, Милка Гргурова, Софија Ђорђевић и друге.
Размисли Јанко о овом добронамерном предлогу београдских глумица. У својим каснијим годинама био је разочаран и својим животом, па и селом које је све мање било идилично и у социјалном погледу срећно и задовољно. Прихвати овај необичан предлог. Претходно је дојавио у Глоговац да се припреми и организује сценарио за боравак својих драгих и угледних гостију.
Од Београда до Шапца путовали су лађом Делиград. По лепом, ведром дану ране јесени, више од десет сати пловили су Савом. Својом причом, а нарочито прекрасним гласом, Јанко је увесељавао своје сапутнице. А песме су биле изворне, народне из његове питоме Мачве. „Где ћеш бити лепа Кејо“, Да довече ти дођем? Ја ћу бити у ђул башти Босиљак сејати Босиљак ће мирисати, По мирису ми дођи! Где ћеш бити, лепа Кејо, Да довече ти дођем? Ја ћу бити у вајату Дукате низати. Дукати ће звекетати, По звекету ми дођи!...“
Из Јанковог распеваног грла извијале су се песма за песмом. А све су из мачванског поднебља, све о сеоским јаранима, о ашик-момцима и идеализованим љубавима мачванских момака и девојака.
„Јова Ружу кроз свиралу зове: Хајде, Ружо, да чувамо овце, Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце“... Па дивну песму љубави: „Ој Миљано, миље моје да су мени очи твоје...“
Најновији број
25. април 2024.
