НОВЕ ПРИЧЕ СТАРИХ ЛИДЕРА

Захуктава се! Нису нови министри у реконструисаној српској Влади још успели ни да „загреју“ министарске столице и да упознају персонал, а над Србијом се, све јасније, назиру избори. Талас предизборне кампање све више „запљускује“ српске вароши, а стари политички лидери „врлудају“ и „кормиларе“ мутним водама наше свакодневице, покушавајући да народу, (гладном и жедном свега осим политике које је сит и пресит), испричају нову политичку причу о бољем животу.
У тим успављујућим бајкама и решењима која нуде незапосленој, гладној и напаћеној Србији, поред опозиције, која је свуда у свету увек заинтересована за изборе, појавио се и један политички спецификум, који заслужује да буде забележен и да му се посвети дужна пажња. Тај „спецификум“ на српску политичку пијацу изнео је протеклих дана лидер Г17 плус и Уједињених Региона Србије (УРС), народни посланик Млађан Динкић.
Хтео неко признати или не, Динкић је српску политичку стварност учинио, најблаже речено, занимљивом и, извесно, непредвидивом. Ево и због чега. Прво, као што то и врапци, шћућурени у последњем олуку на некој српској уџерици знају, Динкићева странка Г17 плус саставни је део већинске коалиције у Народној Скупштини и министри из ове странке су и у реконструисаној Цветковићевој Влади. Логично је, дакле, да и Динкић и његова странка делују у духу Владине политике и да своју активност усмере управо у правцу који ће пред грађанима оправдати циљеве те политике. Не може се, што би рекао народ, бити „и баба и девојка“.