И пробирач је нашао отирач

Прошао је још један шабачки Вашар. Први пут је одржан на новој локацији. Неки су се радовали, други жалили за Михајловцем, ипак сви су дошли. Ни киша ове године није “изненадила”, као што је обично знала.

За сваког по нешто
Понуда више него “од игле до локомотиве”. Могло се наћи све, од половног доњег веша до уметничких слика и антикварних књига.
Ко воли нове ствари могао је да набави 6 пари турских чарапа за 200 динара, фармерице за 500, каишеве и новчанике за 100. Много тога распродато је пре главног дана. Традиционалне тезге са лицидерским срцима почеле су да иду у корак са временом па су у понуду додали нове облике и мотиве. Могло се купити и све за кућу, од најпопуларнијих варјача до великих гарнитура за седење.
Поред робе и конкурентних цена трговци су се довијали и да што занимљивијим натписима на тезгама привуку купце. Преко пута тезге са “ценама из ината” гардеробу су продавали “два брата и тата”.
Део бувљака увек је својеврсна авантура. Добри познаваоци могу пронаћи вредне ствари за неколико стотина динара. Треба само оштро око и стрпљење да се у гомили, често крша, “изроња” нешто корисно. Свако је могао да нађе нешто за себе, и одело за вештицу и робота.
Забавни део нудио је авантуре за најмлађе и дозу адреналина за старије. Многи се жале да су вожње скупе, али ипак не могу да одоле, поготову када су деца у питању.
Угоститељи окрећу јагањце и прасице на ражњу и пљескавице на роштиљу. Не морају много да се боре да привуку муштерије јер су сви ту већ годинама и имају сталне госте. За касне сате резервисана је забава уз естрадне “звезде” и играчице.

Продавци поштоваоци традиције
Појединим продавцима промена локације тешко је пала. Иако су имали муштерија као и претходних година, навике се тешко мењају.
-Дуго година долазимо овде. Требало је времeна и нама и посетиоцима да се навикнемо на нову организацију. Било нам је у почетку баш необично. Што се уређења тиче, треба мало више обратити пажњу на хигијену, посебно тоалета. Када смо стигли први дан све је било одлично, међутим, касније је запуштено. Велики број људи долази да се вози, посебно у поподневним и вечерњим сатима. Ко одлучи цена му није много важна, каже Милан Вукосављевић радник на дечјем возићу и справи званој „Ентерпрајс“.
Кажу да ко не купи варјачу на Вашару, тераће га малер целе године. Чак у 21. веку ово је и даље омиљена кулинарска, али и васпитна алатка у многим домовима.
-Продаја је мало лошија него претходних година. Током дана је врућина, па мање људи долази, али увече је добро. Ово место је боље, има доста бетона и мање је прашине. Традиционално најбоље продајемо варјаче, поред њих дашчице за сечење и флаше за ракију, каже Милка Станчић из Ужица, чија породична фирма израђује сувенире од дрвета. За шабачки Вашар су спремили посебну понуду и готово на сваком комаду био је мотив везан за Шабац.
Време је ове године било право летње. То баш није ишло у прилог радницима печењара и роштиља. Зато је наш саговорник инсистирао да изјаву даје поред јагањаца и прасаца који су се вртели на ражњу, док су се дим и мирис печења увлачили у сваку пору, а температура расла до усијања.
-Долазимо овде последњих седам година. Мислим да није требало укидати традицију стару 100 година. Ради се и овде, али боље нам је било тамо. Сваке године на Вашару проведемо 10-11 дана. За то време испечемо и до 150 јагањаца и прасаца. Ми немамо музику, па ни проблема са пијаним гостима. Поред печења, доста нам се траже и свадбарски купус и пасуљ. Цене су исте као и прошле године, Каже Дарко Гарабиљевић пекач Коцељевачког „Грил пекарца“, једне од најпосећенијих шатри на шабачком Вашару.

Посетиоци задовољни
Посетиоци, у почетку скептични, на крају су били задовољни новом локацијом и понудом. Сложили су се око тога да је све прегледније и лакше наћи, али и да је уредније.
-Мислим да су сви ове године увидели да традиција Вашара није локација, већ оно што га чини чим закорачите. Ако већ причамо о локацији, знатно је боље, прегледније, атрактивније, културније и има ту фестивалску драж. Уколико желимо да буде бренд града, промена на боље и свакако идемо ка томе. Вашар бар три пута посетим током његовог трајања. Ове године због књига које не можете пронаћи на другим местима тако лако, лицидерског срца и добрих концерата - рекла је Ивана Богдановић.
Приметно је ове године било да, иако је за главни дан на Вашару било много људи, није било специфичних гужви на улазу и излазу. Маса није у таласима “носила” посетиоце и свако је могао да види оно што га занима на тезгама.
- С обзиром на то да сам био веома скептичан због промене локације вашаришта, као и већина наших суграђана, јер се руши традиција чувеног Михајловца који су посећивали наши дедови. Ипак, након првог одласка на вашар на новој локацији могу да кажем да сам одушевљен комплетном структуром и начином како је све распоређено, од шатри до чувене "дроње", штандова са разном робом, а поврх свега што је много приступачније и комотније за шетњу и без велике гужва и гурања - навео је Никола Ранковић.
Пре подне било је идеално за старије који су на миру могли да разгледају и пазаре оно што их интересује. За разлику од жена које су, на “дроњари” тражиле уникатне комаде гардеробе, мушкарци су углавном обнављали своје колекције алата.
- Вашар је пун свега и цене су повољне. Највише сам гледао алат и може да се пронађе добрих ствари, само ако добро тражиш. Најбоље је доћи када нема гужве и онда се цењкамо. Што се тиче места није лоше. Треба времена да се навикнемо на ново, овде ми је необично, али добро - каже наш суграђанин.
Док одрасли успевају да одоле да не купе све што им је примамљиво, тешко остају имуни на жеље деце. За њих је било све, од справица за најмлађе до вртешки за оне мало старије и храбрије.
- Ове године сам први пут довела ћеркицу на вашар и као свако дете одушевила се. Вожње су скупље, али вашар је једном годишње и испунили смо јој све жеље. Мислим да је све лепо уређено и некако је културније него раније. Можеш лепо да прошеташ и видиш шта те занима. Било је мало прашине, али добро, не може све да буде идеално - поделила је са нама утиске Маријана Костадиновић.