ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - БОШКО ЖУНИЋ
ПОШТОВАО НАУКУ И СТРУКУ
О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама, прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши ( 12 )
Бошко Жунић рођен је у Шапцу 1936. године, ту и завршио све школе до Технолошког факултета који је студирао у Београду. Отац Бранко доселио се 1923. године из Беле Реке код Љубиша на Златибор, и временом постао угледни шабачки опанчар са радњом на Мачванској пијаци на месту садашње нове Робне куће.
- Ту, на простору где је била и Кнежевића кућа, па кафане на чијем месту је подигнута она полукружна “Зоркина“ зграда, радња за израду фијакера, велика гвожђарска радња Зупчевски, кројачи и још неки дућани, оивичавали су Мачванску пијацу. Иначе Камичак се годинама није мењао, није стигао на дневни ред а није био ни у плану, иако је архитекта Јањић шездесете године баш овде иза камичког моста предвидео градњу четвороспратних зграда, такав је био урбанистички план и мислило се да ће се то наставити. У међувремену Шабац се окренуо Тркалишту а Камичак је остао онакав какав је био и пре Другог светског рата - прича о свом родном делу града Бошко Жунић, данас пензионер који безбржне дане проводи ту баш на прагу своје младости.
Сматра да је грешка што се и тај део Шапца није урбанистички развијао без обзира на емотивна осећања за стари део у коме су остале старе трошне куће које је требало поправљати. То је мењано тек осамдесетих година са изменом урбанистичког плана када је дозвољена градња нових зграда које су оплемениле Камичак па је и Бошко на очевом плацу, где му је мајка још живела, подигао нову кућу. Тај део града био је једини улаз у Шабац са мачванске стране па се зато и улица звала Мачванска, испуњена продавницама и кафанама.
- Ту, на простору где је била и Кнежевића кућа, па кафане на чијем месту је подигнута она полукружна “Зоркина“ зграда, радња за израду фијакера, велика гвожђарска радња Зупчевски, кројачи и још неки дућани, оивичавали су Мачванску пијацу. Иначе Камичак се годинама није мењао, није стигао на дневни ред а није био ни у плану, иако је архитекта Јањић шездесете године баш овде иза камичког моста предвидео градњу четвороспратних зграда, такав је био урбанистички план и мислило се да ће се то наставити. У међувремену Шабац се окренуо Тркалишту а Камичак је остао онакав какав је био и пре Другог светског рата - прича о свом родном делу града Бошко Жунић, данас пензионер који безбржне дане проводи ту баш на прагу своје младости.
Сматра да је грешка што се и тај део Шапца није урбанистички развијао без обзира на емотивна осећања за стари део у коме су остале старе трошне куће које је требало поправљати. То је мењано тек осамдесетих година са изменом урбанистичког плана када је дозвољена градња нових зграда које су оплемениле Камичак па је и Бошко на очевом плацу, где му је мајка још живела, подигао нову кућу. Тај део града био је једини улаз у Шабац са мачванске стране па се зато и улица звала Мачванска, испуњена продавницама и кафанама.
Најновији број
25. април 2024.
