БАТИНА У РУКАМА ДЕЦЕ

Када се пре четири деценије огласила Радио станица „Студио Б“ један од стубова њене популарности била је емисија „Београде, добро јутро!“ великог српског песника, Душка Радовића. У овој емисији, чији се садржај и данас препричава, „намргођени добричина“( како су Радовића описивали савременици) обраћао се свакодневно суграђанима бритким, кратким, језгровитим и мудрим порукама у којима је анализирао свакодневни живот, односе у друштву и породици, комформизам, бирократију, новокомпоноване и лажне вредности у култури и све оно што живот чини свакодневно препознатљивим и што га обележава.
Међу бројним, мудрим и духовитим порукама које нам је оставио у наслеђе, Радовић се често освртао и на понашање деце и односе између деце и родитеља. Као сваки добар хроничар епохе којој припада, он је схватио да управо поремећај односа у породици и њено разарање воде директно у разарање заједнице, друштва и државе и да тамо где породица не функционише пропада и урушава се свака друга институција. Кад односи између родитеља и њихове деце из фазе љубави, поштовања, моралног уважавања и слоге уђу у фазу нетрпељивости, агресивности, социјалне фрустрације и патолошке мржње, то је само корак до индивидуалног злочина и криминализације у друштву. Кад породица није, како се то у жаргону каже, „света“, онда углед и сваки ауторитет губе и школа и сви други институционални облици друштвеног организовања, а „пуцају“ и постају бесмислено неуверљиви и сви облици друштвене свести од религије, до морала и идеологије.
Слутећи опасност од нарастајућег разарања породичних вредности и породице као ћелије друштва, Душко Радовић је својим савременицима упутио две поруке, које моги бити трајна опомена свим генерацијама српских родитеља и деце. Те две поруке цитирају се и данас безмало у свакој просечној породици. Оне гласе: „Туците вашу децу, чим приметите да почињу да личе на вас!“ и „Дајте ми добро дете, па ћете видети какав ћу ја бити родитељ.“