ДОСТА ЈЕ БИЛО - ДА, ИПАК НЕ!

Радим 39 година као дипломирани фармацеут у Апотекарској установи-Шабац. Толике године радим не зато што ми се ради, него више због тога што морам, само да би моја породица могла да преживи у овом за све нас јако тешком времену. Болујем од „дискус-херније“ па ми признаћете ни мало није лако да стојим за рецептуром 7 часова и трпим бол који је стално присутан. Решење мог здравственог проблема, биће вероватно само операција. Дуго времена водила сам тешку борбу и лавовски се борила да помогнем своме сину који је имао порок. Надам се да ћете разумети на шта мислим. На болест данашњице, која влада међу нашом омладином и која узима све веће размере а нажалост односи и многе младе животе. Да не бих била једна од тих несрећних мајки, задњим делићем своје снаге борила сам се и на сву срећу изборила. Тешки и претешки били су сви ти дани и ноћи, одлажење у разне установе ради тражења помоћи али све је било узалуд. Много бесаних ноћи сам провела причајући са својим сином а ујутру одлазила да радим врло одговоран посао где треба да сам максимално сконцентрисана. Само онај који на сву срећу није то доживео не може ни знати колико је то тешко и болно за душу. Гледате својим очима како вам дете нестаје, како га губите и тражите разлог негде дубоко у себи да ли сте негде као родитељ погрешили? Налазим одговор да ипак НЕ, јер имам их двоје. Његов и мој а и живот целе породице био је прави пакао. Али, једног дана за мене а и за њега најсрећнијег у животу рекао је себи „ДОСТА ЈЕ БИЛО“. Од тог дана престао је да излази било где и са старим друштвом прекинуо сваку комуникацију. И ево већ пар година мој син је прави отац, прави супруг, прави син и што је најважније прави човек. Изнела сам вам свој живот и живот свог сина као на длану. Ја сам сада најсрећнија мајка на свету. Нема више бесаних ноћи и тешких дана. Ја тек сада живим а до тада само сам животарила. Свашта ми је тада падало на памет. А онда сам схватила да тиме ништа не постижем, знала сам да сам му баш тада јако потребна да се задњим делићем своје снаге борим и помогнем му. Успели смо, хвала драгом Богу. Али сада желим да на имену мога сина не стоји и даље све оно ружно, чега не желим ни да се сећам.