ДВА ПИСМА ИЗ ПРЕДУСТАНИЧКОГ ДОБА

Поводом 205. годишњице Првог српског устанка и Дана државности Србије (15.02. Сретење) објављујемо фељтон “Којекуде ... Његовим трагом“, аутора Богдана Секендека. Реч је о трагу Карађорђа кроз историју и кроз Подриње

Познато је да су припреме за Први српски устанак најинтензивније биле у Шумадији и Ваљевској нахији. Четири главне вође јаничара и узурпатори власти у Београдском пашалуку, такозване дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед ага Фочић, за ове припреме су сазнали из неколико достава или саопштења. Међутим, од њих су најзначајнија два саопштења. Једно је писмо мајору Митезеру у Земун, а друго султанов ферман упућен дахијама, као одговор на жалбу дванаест ваљевских кнезова.
Писмо мајору Митезеру, аустријском команданту града Земуна, упутио је гласовити првак Ваљевске нахије обор кнез Алекса Ненадовић из Бранковине. Свом личном познанику и пријатељу кнез Алекса је писао: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру, у Земуну, од мене кнеза Алексе и од Проте. Да знате, да смо ми ове четири дахије међусобно посвађали и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: приправите џебане и официра, а војске доста имамо, да нам помогну да дахије одавде отерамо. Ако тому писму не верујете, питајте базрнђ-башу Петра Ичкоглију, или Јанка Зазића из Скеле и Еладију из Забрежја, они ће Вам из уста све казати...“