Поново заљубљена у рукомет

Вања Ђорђевић, 34-годишњи рукометни бек, пре три године се радовала титули шампиона са Јагодином, осећајући да је време за нове животне путеве. Стицај околности је вратио рукомету, а страст ка игри која је носила током каријере поново је оживела потписујући уговор са шабачким Медицинаром.
-После титуле са Јагодином осетила сам засићење рукометом и желела да кренем неким другим стазама. Завршила сам у Београду Фризерску академију, отпочела приватну праксу и мислила сам да је спорт лепа успомена. Како сам из приватних разлога сваког викенда одлазила у Петровац добила сам понуду од Слоге да обучем њихов дрес – присећа се нови део бековске линије Шапчанки.

Рођена 1986. у Петровцу на Млави, наступајући у Супер Б лиги Вања је била најзвучније име и ослонац младог тима Слоге. Предводила је изузетно млад састав. Готово сваки меч се суочавала са фластер одбраном ка њој.

-Нисам уживала у спорту као некада. Имали смо млад тим, резултати нису ни могли бити императив, али се ни у добрим наступима нисам осећала заљубљеном у рукомет. Временом се осећао и умор у екипи, већина рукометашица је играла и за први и за други тим, уз свакодневне тренинге. Имала сам понуду да наставим у Слоги, вагала сам и о могућности да окончам каријеру када је стигао позив из Шапца.
Медицинара се до сада сећала по полуфиналу Купа 2018. и мечу у којем је носећи дрес шампиона претрпела елиминацију баш од Шапчанки у сјајној атмосфери хале „Зорка“. Први недавни контакт са Вањом Ђорђевић остварила је Сандра Колаковић. Оног тренутка када је жеља постала обострана, договор о појединостима је био брз и ефикасан.

Посебна аура Шапца
Све оно што карактерише Медицинар, истиче Вања, представљало је највећи мотив да баш Шабац одабере као наредну играчку дестинацију.
-Име града носи посебну тежину у рукометном свету, публика је без премца у Србији, без обзира да ли су резултати добри или лоши, разуме рукомет и уме да подигне тим у тешким тренуцима. Млад састав невероватног потенцијала, опчињавајуће жеље за напретком, играчице које познајем као одличне спортисткиње и још боље људе. Наравно, радујем се повратку Ане Радовић која је јединствена по знању, мајстроству где гледајући њу видите некога ко не игра, већ се игра рукомета и апсолутно доминира. Осећам поново жељу за рукометом као некада и једва чекам тренинге, припреме, утакмице.

-Сандра ме је питала да ли бих дошла у Медицинар? Рекла сам да морам да размислим, међутим брзо сам осетила како би то могао бити прави потез. Ступила сам у контакт са председником Бојаном Радукићем, брзо смо се споразумели око детаља и уговор сам потписала са великим узбуђењем. Кроз разговор са некадашњим рукометашицама сам чула само лепе речи по питању организације, рада. Истовремено Супер А лига је осетно квалитетнија, чак и када се неко изолује фластером, пет на пет пружа велике могућности, јер је квалитет играчица на вишем нивоу.

Изнад броја 11 на тегет-плавом дресу некадашњег шампиона Србије већ стоји презиме Ђорђевић. Први пут ће на њеном срцу стајати плаво-бели грб, али већину рукометашица је упизнала пратећи екипу претходне сезоне.

-Гледајући Медицинар никада не бих ни претпоставила колико је у питању млад тим. Иако још средњошколке девојке су изгледале импресивно, искусно у неким мечевима и врло сам се изненадила када сам сазнала да су на самом почетку каријере.
Амбиције клуба у наредној сезони су свакако веће него у претходној. Да ли ће тежње бити и на нивоу плеј офа зависи од прелазног рока.

фото: ФБ страна ЖРК Медицинар

-Много је леп осећај побеђивати у спорту, уживам на крају меча где смо освојили бодове и желим да што чешће то осећам и у Медицинару. Да не верујем да можемо много, вероватно не бих ни долазила, зато сам оптимиста и желела бих да се на крају сезоне осећам исти полет и ентузијазам као сада – закључује нови бек шабачког „Медицинара“.

Припреме Шапчанки стартују 2. августа, а средином септембра започиње сезона у којој ће поново бити 12 екипа, а Зајечар и Млади Радник су заменили Црвена Звезда и Београд.